Delo

86 Д Е Л 0 стољубља који пису у Крпвпчпом Закопнку предвнђеп н могло би ово попослужитн. Једап мпппстар доиесе решење да се нзвеспе хартпје од вредностп које су државпа својипа у извесиом року иродаду. После тога миннстра дође другнкоји не пзвршп одлуку свога иретходннка само зато што xohe прво да ирода своје хартије од вредпостп нсте врсте да им пе бн иала цена. Кад је своје хартије иродао, онда тек нзвршн одлуку свога претходпика, али је због продаје својих хартија, државнпм хартијама нала знатно цена. Ово у исто време може послужити као пример да оштећење државе из корнстољубља мннистар може извршпти и чињењен и нечнњењем. Пошто је миннстру дана једна доста шнрока дискрецпопарна власт, то је мпнистар врло често у могућпоси да оштети државу из користољубља. Због тога уставотворац пије пабројао само неке случаје оштећење државе из користољубља, већ је поставно начело да министар кривично одговара за сваку радњу која има елементе оштећења државе из користољубља. Да постоји дело оштећења државе из користољубља потребно је да су ови елемеети corpus-a đelicti тога дела. (1) Да министар једном својом радњом оштети државни интерес. Овде се јавља питање каквн треба да буду ти интереси па да има оштете државе из користољубља. У сваком случају то треба да буду материални интереси, јер се не може замислити нека повреда идеалних државних ннтереса, а да се њима користи министар. (2) Мотив министрове радње треба да буде корист. Та корист треба да буде лична. Да ли треба опа да се састоји у једном материалном обогаћењу, питање је које је врло тешко решити. Пзгледа да треба узети да се та корист треба да састоји у једном материјалном обогаћењу због тога што се и штета нанета држави састоји у једној економској повреди интереса идеална корист министара на рачун неких ндеалних користи. Државе не може бити предмет кривичне одговорности због своје велике непрецизности и неприменљивости појмова у правној науци. Судећи по изразу „оштећење државе из користољубља*', може се рећн да није иотресно да се министар заиста и користи па да буде оштећења држава из користољубља. Главно је то да постоје користољ^бљиве намере министрове и једна штета држави нанесена из тих користољубљивих намера. Цриликом дискусује о Закону о Министарској Одговорности