Delo

0 МИШ1СТАРСК0Ј ОДГОВОРНОСТИ 87 у Народној Скупштини пали су предлози1 да се министарска одговорност за оштећење државе што широм учини. Тако су заступана мишљења да министра треба учинити кривпчно одговорним за сваку штет.у коју својим радом нанесу држави (Драгиша Станојевић), и мишљења да министре треба учинити кривично одговорним за сваку штету коју намерно држави нанесу, без обзира да ли је то било из користољубља или пије (Стојан Рибарац). Као што се види по првом мишљењу би министар био одговорпи и за кулпозно и за долозно оштећење државе, а rio другом мишљегву би мпнистар био одговоран само за долазно оштећење државе из користољубља. Оштећење државе из користољубља интересује нас, поред своје кривичноправне стране и својом приватпоправним страном. Оштећење државе из користољубља не заспива само кривичну одговорност већ и грађанску одговорност министара и о њој ће бити доцније речи. V Повреда слободе бирачког права. До сад су били излагали они мпнистарски деликти које обележава Устав. Како је Устав дао овлашћење Законодавцу да Закопом о Министарекој Одговорности може увећаш број министарских крнвица, у Закону о Министарској Одговорности наведене су још три министарске кривице. Закон о Изборима Народних Посланика, у члану 122, предвиђа општу казну за свако чињење онога што је истом законом забрањено или нечињење онога што је наређено. Поред ове опште кривице Изборни Закон издваја неке специјалне случајеве повреде Р1зборног Закона и одређује за њих нарочиту казну. Закон о Министарској Одговорности, члан 2, тачка б, конструише један министарски деликт који се састоји у повреди изборног права. Тај је деликт „издавање наредбе подручним властима да потврде одредбе Изборног Закона, које ујемчавају грађанима сриским слободну унотребу бирачког права“. Према стилизацији ове тачке могу се поставити ови елемепти corpus-a delicti повреде слободе бирачког нрава. (1) Радња којом се иовреда врши јесте наредба. Према томе, Закон о Ми1 Стенографске Белешке Народне Скупншше за 1891 стр. 273,