Delo

МОДЕРНИЗАМ I Модерпизам је оиште име свима корепптпм новачењнма нашега доба у области теориске н практнчне вере, философске и богословске науке, црквене политике и живота. Име: модернизам (новачење), модерписти (новатори), у недостатку тачнијег и иравплнпјега, употребљено је у енцикликама потоњих папа,1 и том употребом је иопуларисано по целом римокатоличком свету. То име присвојише себи и сами модерписти наших дана и — како веле — само зато, што је у свету популарно, а не што се њиме одређује њнхово религиско држање и правац, јер онп хоће да буду просто Хришћани и католици, који живе у хармонији са духом својега времена.2 Порекло модернизма разнолико се тумачи. На једној страни тврде, да је Француска постојбина његова и да су му главни представнпци: абат Алфред Лоази, Блондел и други.3 — На другој странн налазе да је Енглеска колевка модернизма, и да 1 Leonis XIII. НпсусПса Aeterni Patris од 4. авг. 1879. год. Pii X. ЕпсусНса Pascendi dominici gregis од 8. септ. 1907. год. 8 11 Programma dei Modernisti. Risposta all’ Enciclica di Pio X. „Pascenđi dominici gregis“. Roma, 1911. год. Edit. Fratelli Bocca. II edizione, pag. 7: „Dichiariamo, una volta per sempre, — пншу састављачи модернистичког програма — di adoperare questa parola (то јест: le dottrine modernistiche) solo per farci intendere dal pubblico, presso il quale Г Enciclica Гћа accreditata: ma che non crediamo ci sia bisogno di un appellativo nuovo per definire il nostro attegiamento religioso, che vuol essere semplicemente di cristiani e di cattolici, viventi in armonia con lo spirito del loro tempo“. 3 ЧетвериковЂ. Релипозвн# модервизмЂ на Запад!ј и борћба сђ нимђ рпмскоа курШ (Трудн Шев. дух. Академ1и, 1908, кн. VI. стр. 325.).