Delo

М 0 Д Б Р Н II 3 А М 91 је кардинал X е н р и Њ у м а н (f 1890. г.) отац сувременог мо* дернистичког покрета.1 — Учени проф. берлинског универзитета Карло Хол ограничава вредност Њуманову и зове га оцем само енглескога модерпизма.2 По изнесеним претпоставкама могло би се закључити да је модернизам појава наших дана. — Али има и другојачијих мишљења. Тако нпр. Andrea Тогге гледа на данашњи модернизам не као на новину наших дана, него као на комплекс наука из нрве половине XIX века, и зато вели: „Пије IX и Лав XIII су осудили неколнке фрагменте ове комплектне пауке, која данас носи онште име модернизам“.3 Пана Лав XIII. дру* гојачије нотира историски момент порекла модернизма, и односи га XVI веку, говорећп у својим енцпкликама да „непримирљивн рат, покренут од Новатора XVI века, наставља се с појачавањем до наших дана, и тежи да утемељи разум независан од Бога“,4 5 „да одбаци Откривење, да обори целокупан поредак надприродни, а све да би утврдио будалаштпне независнога разума“.б То значидајеЛав XIII. генетички изводио модернизам из Лутерове реформације. — И папа Ппје X, у својој енцпклици против модерписта, износи гледиште да је модернизам у идејној зависности од протестанске заблуде и да у историји чини једну етапу у раду на увођењу атеизма и разрушењу сваке религије. „Јерес протестанска — пише папа — учинила је први корак у том правцу; други корак чпни модернизам; у кратком размаку доћи ће атеизам“.6 Разлика мишљења о пореклу модернизма потиче од различних погледа на сам модернизам као псториску појаву. Схваћен као новачење, модернизам може имати само неку општу везу са свима ранијим новачењима у римској цркви. С те стране он би се могао доводити у везу не само с Лутером, 1 КеренскПК Римскокатоличеекш модернизмг. (B'tpa и Разумт.. 1910. Л» 19. стр. 10.). 2 К. Н о 11. Modernismus. Tiibingen 1908., 29. s. 3 А. Torre. Cattolicisrao e raodernismo (Corriere della Sera 18. септ. 1907. год ). 4 L e o n i s XIII. ЕпсусКса Aeterni Patris. 5 ЕпсусКса Quod apostolici muneris од 28. децембра 1878. год. 6 P i i X. ЕпсусКса Pascondi dorainici gregis, §7. Талијански текст у издању Восса. Рим. 1911. год.