Delo

384 Д Е Л 0 II дух што сумња, дух што одриче, Чнстога духа гледати пође. II нехотнчна топла душевност Нејасно тад му ирвином дође. „Опростн!" рече: „Ја тебе видех II ти ми ниси узалуд сјао: Нисам на небу све мржњом глед’о, Нисам на свету све презирао!“ 28 МАЈА 1828 ГОДИНЕ Даре пусти и случајни, Мој животе, што ћеш ти? Зашто ли ти У суд тајни Својом казном душман би? Ко ме позва кивном влашћу Из небића свету том, Напуни ми душу страшћу, Ум узбуди сумњом злом? Ја без циља свога стојим, Срце пусто, празан ум; Теретом ме мучи својим Једнозвучни жића шум. С Т А Н С И По улицама шетам ли шумним, У многољудни уђем ли храм, Кад међ’ младић’ма седим безумним Маштама својим увек се дам. Мислим у себи: лета ће проћи, И ма да ј’ овде толико нас, Под вечне своде сви ћемо доћи И већ ма коме близак је час.