Delo

386 Д Е Л 0 ПЕСНИКУ Песнпче, не ценп љубав пучког хука! Заносних нохвала брз he npohn рој, Чућеш мисли глупог, смех бесћутног пука,. Ал’ ти буди мнран, озбиљан и свој. Тн сп цар: сам живи! Слободних одлука, Иди куд слободни води разум твој, Усавршујућн драг умншљај свој, Подвигу не тражећ’ награда од пука. Оне су у теби. Сам си себи суд, Оштрије од свију ценпћеш свој труд. Је л’ ти он повољан, строги уметниче? Повољан? Тад пусти да га руља псује, Да ти свети огањ па олтару пљује И лудошћу дечјом да ти престо миче. Р. Ј. Одавић« *0* у