Delo

388 Д Е Л 0 морају неговати најизолованнје нли, како се то сада велн, у чнстој крвн и што је впше могуће иод истпм условпма за живот. За ово, овде изнето, усавршење методе укрштања нмамо да захвалп.мо Менделу којп је ирвн бно cpehan да утврди законе о наслеђу које је могуће формулисатн врло просто, у бројевпма; уједно, он је дошао до одређених, за теорију и праксу подједнако важних појмова: с једне стране, о материјалној нодлози наслеђа, о наследној маси; а с друге стране о томе, како се ова наследна маса понаша при сазревању полних ћелицк и при оплођењу. У овоме је интересантно то што смо биолошкнм испитивањима дошли до истих схватања која је развио Мендел на основу својнх екперимената, кад смо ове појаве врло брижљиво на микроскопу проучили, и тојош онда кад за Менделове радове нисмо знали. (Квинтесенција ових схватања је ова. Сваки одрастао организам, свака животиња и свака биљка, један је мозаик од особина. Овом мозаику од разних особина одговара у клици мозаик елементарних зачетака које зовемо наследним јединицама. При оплођавању се спајају два таква система зачетака: један материн и један очев. Отуда интермедијерни карактер потомства које, у појединим случајевима, може бити и више оцу, или матери, слично, нрема томе да ли су дотични зачеци од оца нли од матере добили већу превагу у наслеђу. II сада долазимо на фундаментално важпу тачку. При сазревању полних ћелица зачецп особина оца и матере разилазе се и расподељују на ћелици које, тако, у себи имају само једну врсту зачетних особина. Ако би се, при том, одржало старо груписање наследних јединица наједан очински иједан матерински систем зачетака, онда би један део полних ћелица био матерински а други чисто очински, и тако не би могло ништа ново постати. А показало се да то много пута није случај. Елементарни зачеци једног система, поједине наследне особине, могу се независно једни од других, при деобама сазревања, распоредити на полне ћелице; може наступити и делимична измена зачетака између ове две врсте система, и тако се могу створити нове комбинације. Овај однос можемо објаснити најбоље помоћу једног упоређеља из Хемије. Једно компликовано хемијско једињење, нарочито органско, састоји се из много радикала правилно груписаних; слично томе, састоји се наследствена маса једне животиње из много зачетака. Као