Delo

КАУЗАЛНО ТУМАЧЕЊЕ ЖИВОТИЊСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ 389 што сада хемичар може да издваја из једног једињења радикале и замењује их другима, и тако ствара нова једињења, — тако може и одгајивач да комбинује зачетне особине оца и матере, и тако створи нове животињске облпке, једна могућност која у пракси, зацело, још није довољно оцењена. На основу скоро стогодишњег искуства, у Хемији су били сретни да за многе случајеве развију погодну методику анализе и синтезе. Рационално одгашвање животиња још није успело толико много. Још непрестано морамо емпирички студирати сваки случај; али ми се надамо да ће нам једном поћи за руком да и ту утврдимо опште норме као у Хемији и да ћемо вештачкп моћи модификовати резултат укрштања, по раније утврђеном плану. И ако је одгајивање животиња тако старо као практпчно искуство, тако је скорашњег датума оно као једна методичка наука. Приговорано је Хемији што се све њене теорије оснивају на атомистици, и оштро је критиковано ово њено основно гледиште. Исти прекор може се учинити и нашим новим теоријама о наслеђу; и оне претпостављају једну врсту атомистике особина и њима одговарајуће јединице наслеђа. Једно овако глегледиште, изгледа ми, удара на још веће тешкоће него атомистика ексактних наука. Па ипак је морамо задржати, и ако само као одличну пословну хипотезу). Многострука експериментална истражпвања полних ћелица, о ко.јима смо досад говорили, имала су то заједничко што је ћелица остајала квалитативпо пепромењена. Методика истраживања састојала се у томе што су поједини саставни делови полних ћелица били искључивани из развића или су се правиле нарочите комбинације од њих. Али експериментална бпологија може сада још корак даље поћи и покушавати да изазове и квалитативпе промене. У овом погледу имамо ва расноложењу богат арсенал средстава о којима је било речи већ код Протозоа, а која дејствују на ћелице мењајућп их; то су агенси делом хемијске, делом физичке природе. Међу њима на прво место долазе топлота и хладноћа којима су се, зато, већином и служили у свима експерименталним истраживањпма. Огромно је поље ексактног научног истраживања које се овде зоологу отвара; оно је у толико веће, у колпко на полне ћелице можемо утицати, с поља, двојако: у једном случају можемо директно изазвати нромене на пољним ћелицама, а у другом случају прво промене у телу животиње и биљке, па