Delo

408 Д Е Л О само надокнађен онај мањак ранпјег нзвоза за А.-Угарску, већ је п целокупна цифра садашњег извоза надмашила знатно цифре раннјих година. Правац садашњег пзвоза казује нам ова табела. годпна целок. цпфра Италија Турска Грчка Египат Буг. Рум пзвоза 1908 89.007 617 82.767 4.418 1.195 1909 105.064 85.824 19.087 153 1910 83.818 83.785 14 19 Горња табела састављена је ирема подацпма које нам даје статпстика наше спољашње трговине. Раније смо пак наиоменули, да се статистика, кад год је у питању дестинација извоза, мора увек кориговати. Ми нисмо у могућности да ту корекцнју тачно извршимо, али је можемо у главноме обележити. У коригованој статистици изнела би цифра извоза за Турску за 15—20.000 мање, чиме би се увећала цифра извоза за Грчку и Египат, и то 3А од те цифре дошло би на извоз за Грчку, која је јак потрошач коза, а XU на извоз за Египат. Извоз јагњади и јаради био је упућен, с обзиром на малу просечно вредност сваког појединог брава, на оближње пијаце суседних пам држава. И заиста све до 1905 год. закључно биле су А.-Угарска и Турска, и то у подједнакој мери, једине потрошачке ппјаце за јагњад и јарад. Извоз у тим годинама достизао је цифру од 8.000. Са затварањем границе нзвоз за А.Угарску отпао је, те је целокупна цифра извоза пала на половину горње цифре, пошто је сада остала само Турска као купац, док је извоз за остале јужне пијаце, услед релативно великих трошкова, био по све незнатан. Тек у последњој години извоз јагњади и јаради нриближио се цифри ранијег извоза; али је и сада Турска једини купац. Не имајући потребе да тражимо нове пијаце за овај извозни артикал, ми се нисмо ни старали да појачамо извоз за Египат и Грчку, мада, судећи ирема статистици увоза, те две земље могле би примити од нас много више, но што је за сада случај. Грчка троши врло много коза, и кад бп се успоставио редован а јевтин саобраћај између Солуна и грчких пристаништа, цео садањи наш извоз коза мога би се пласи-