Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 409' рати, и то по новољној цени, само на тој пијаци. У Египту троши се веома много овчег меса; по доста поузданим подацима увезе Егинат годишње 250—300.000 брава. Већи део долазих до душе на аријске дебело-репе овце; али европски живаљ, а њега је увек доста у свима египатским памучнпм варошима, још увек даје првенство европским расама. Уређење превоза и организација продаје на тим пијацама много би допринели, да се наш извоз на ту страну појача. Према свему до сада изложеном јасно је, да ће нам нов уговор са А.-Угарском веома незнатно утицати на досадашње кретање извоза овога артикла. А.-Угарска ће примати годишње по 10—15.000 брава оваца, и ова ће цифра пасти на терет извоза за Египат и Грчку, ако се не буде регулисао превоз од Солуна за те земље, а на терет извоза за Турску, ако се тај превоз регулише. Поред овога 6poja оваца примиће а.-угарска пијаца и 3—4000 јагњади и јаради. IV Коњи и магарци. Према подацима статистике наше спољашње трговине Ср бијајеу периоду уговорног стања извозила годишње просечно по 2.200 грла коња и магараца у вредности од 155.000 динара; у годинама пак царинског рата извоз ове врсте стоке износио је У 1906 год. 3.138 грла У вредностп од 287.022 55 1907 „ 3.071 55 55 55 55 284.097 55 1908 „ 4 059 п 55 55 55 395.711 55 1909 „ 2.649 55 55 55 55 240.875 55 1910 „ 4.554 55 55 55 55 476.432 Као што се из ових цифара види у годинама царинског рата извоз ове врсте стоке не само да није опао, већ се и знатно повећао; то повећање износи 15—100о/о у појединим годинама. Узрок овој појави налазимо у статистици спољашње трговине, у одељку о дестинацији. У годинама пре царинског рата наш извоз иде за Турску, Бугарску и А. Угарску, и то; 8До целокупног извоз иде за Турску а само по Vio за Бугарску и А.-Угарску. У годинама царинског рата извоз за све три од ових земаља остаје; али