Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА Проналазак штампе и најстарије српске штампарије. Требало је учинити један корак, свега један корак напред од онога што су знали Грцп и Римљани, па пронаћи вештину штампања. Требало је само оно учинити што је, толико векова пре проналаска штампе, још св. Јероним рекао: „Излити свако слово за себе, као што се лију слова на новцу“, — па даједна добра половина културе, дотле својина само богате аристократске класе, буде општа људска имовина. Човек, који је после толиких векова учинио и тај корак и чијим се проналаском свест толиких милиона ослободила тмине, звао се Јован Гутенберг (рођен око 1400 год.). Пре него што ће Гутенберг израдити покретна слова (од 1423), била је много у употреби ксилографија или дрворез. На дрвету се изреже слика или цела страна књиге. намаже се бојом, стави се озго хартија, па преко тога повуче ваљак те се тако добије отисак. На тај начин рађене су нарочито слике светаца, испод којих се обично налазило неколико реда слова; затим календари, па и књиге. Најчувенија од свих тако израђених књига јесте „Biblia pauperum“. У овоме је клица Гутенбергова проналаска. Он је дошао на мисао да овако израђену страну исече, па да се из слова, која се тако добију, сложи друга страна. Овако, врло грубе, резане ствари и не носе отисак дела какога вештака. Сам Јован Гут^нберг био је механичар. Још док је мали био, деси се у месту његова борављења побуна, која родитеље Гутенбергове примора да са сином побегну у Штрасбург, чији су становници Дело, књ. 59. 28