Delo

430 Д Е Л 0 н тада показивали и вољу и енергију и поцобност за занатску вештину. Ту, у Штрасбургу, дотле ненознатн механичар, Јоваи Гутенберг, склапа уговор са тројицом штрасбуршкнх грађана: да их учп глачању драгог камена и спремању стакла за огледала. Међутим доцннје опазе ова тројпца да њихов учнтељ зна још много штошта, и онн с њиме склопе нов уговор ради штампања књига. Један од ове тројице (Дрпцген) убрзо умре и његова браћа затраже да га замене. Гутенберг на то ue пристане. Газвнје се спор, којн се решп у корист Гутепбергову, и но ком се внди да је у Штрасбургу, у Дрицгеновој кући, био ирипремљеп сав материјал за штампање. Чак су и четирп стране биле сложене. Друштво се но том растурп и Гутенберг се у највећем сиромаштву врати 1445 год. у свој родни град Мајнц. Мучећи се и злопатећи он је статно радио на своме пропаласку и на његову усавршавању. Но не могући да ради без новаца, он се 1450 године удружи са богатим Јованом Фустом а ускоро им се придружи н Петар Шефер. Стално радећи па томе да слова што брже добије, изумео је он да у дрвету уреже слово и на тај начип створи матрицу, те сипајући у удубљење растопљено олово, добије слово. Шефер, који је био врло велики вештак у писању, слова је дотеривао и створио, уместо матрицу од дрвета, матрицу од белутка. Тако Гутенберг, потпомогнут Шефером и Фустом, створи 1452 год. штампарију, да су у њој могли да приступе и већем послу. Они одлуче тада да штампају Свето Писмо. Али у средини посла, када су га могли сами да наставе, Фуст и Шефер, таст и зет, удесе смицалицу, те се Гутенберг, уместо да ужива плодове рада коме је посветио цео свој живот, нађе на улици без новца и без штампарије. Но сад му неки д-р Химери да новац и он, радећи сам, створи нову штампарију. Годпне 1460 штампа „Catholicon". До 1564 гоц., када штампарпју даде под закуп неком Бехтерминцу (да закупну цену прима д-р Химери на име отплате), израдио је он у њој још доста ствари. На послетку је овај велики и славни човек „проналазач другога сунца наше земље“ и ослепио. II тако је, живећи од милостиње насавског кнеза, остављен од свију, 1468 год. и умро. Тако је завршио свој живот овај велики човек, који је целог свог живота мислио на напредак и срећу човечанства, коме је он својим проналаском учинио толико добро. Свакп ученик, који је ступио у штампарију, морао је прво положити заклетву: да пеће о новој уметности никоме и ништа