Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 431 говорити, и да неће радионицу нанустити. Али је у то доба безбедност била на врло ниском ступњу. Папа и Цар отму надбискупију мајначку и поклоне је кнезу насавском Адолфу. Град Мајнц не хтеде да се преда. Адолф удари са војском и опустоши га тако, да је готово цео пропао. Тада је Фустова штампарија изгорела а Гутенбергова обуставила рад и радници се разбегли. Ти радници оснивају штампарије на свима крајевима Европе. У Италији налазимо штампарију године 1465, у Шпанији 1470, у Француској 1470, у Норвешкој 1473. Већ крајем XV столећа налази се у Европи око хиљаду штампарија. Само у Млецима број штамгшрија достиже 50. Тако се оно, што је требало да буде тајна и да се шпри спорије, и против воље сопственика и проналазача, распрострло врло брзо широм целог света. Нпје ни најмање невероватно, да би који од штампарских радника, што су се разбегли из Мајнца, дошао и к нама на Балкан, да су прилике код нас биле за то повољне. Али су Турци тада узели већ и Босну, а Херцеговина се очајнички бранила, па је ускоро и она иала (1482). Српски је народ тада имао да се бори за опстанак. Впша култура, савремени проналасци били су тада за њ излишни. Нрпродно је онда што су се сриске штампарије јављале изван српског земљишта и што је било Срба штампара пре него ли се нојавила штампана српска књига. Тако налазимо већ 1473 год. у Млецима, где Которанин Андрија Палтачић штампа: „Marci Tulii Ciceronis de orutore", (Venetiis Andrea Cattarensis impressit МССССБХХШ.) A прва сриска књига, штампана глагољицом, штампана је 1483 у Млецпма. То је била: „Мисал по закону римскога двора".1 Друга српска књига штампана је 1493 такође у Млецпма у штампарији Андрпје Торезанског де'Азула; то је био Часловац. II она је, као што је В. Јагић показао, штамиана глаголицом а пе ћирилицом, како се дотле мислило. Нрва штамнарија на земљишту српском била је штампарија Ђурђа Црнојевића у Црној Гори. Она је врло вероватно, по иоруџбини кнеза Т>урђа, па можда још и Ивана2 донесена 1 Један комад ове књнге има биолпотека загребачког универзитета. 2 Иван је од сената млетачког изабран за племића п време, које је провео у Италпји после пада Жабљака 1480, свакојакоје провео у Млецпма, где се могао упознати са штампарском вештином. Кад се, но смрти султана Мехмеда, вратио у Црну Гору сазидао је манастир Свету Богородицу (1484) где је штампарија подигнута. 28*