Delo

ИСТОРИЈА СРЏСКИХ ШТАМПАРИЈА те крајеве. У исто време долази се у ближе везе са Русијом. Отуда су добивали јевтино српске књиге, врло често и на поклон, те у прво време нису биле потребпе штампариЈе или се бар није осећала толика потреба за њима. Срби пак у овим крајевима нису имали ногодаба да је оснују; Русија је била далеко да би књиге отуда добили а штампарије у Млецима већ су се биле изгубиле те „онда када у западној Јевропи не* стаје писарског заната, српски калуђери падају у средњи век и писањем одржавају писменост и службу Божију".1 Ако су добивали из Русије црквене књиге, којих им није требао велики број, они нису могли да добију, управо да прокријумчаре, довољан број школских књига. То изазва, дакле, иотребу штампарија. У Аустрији је додуше било штампарија, које су штампале и српске књиге, али су се Срби и покрај њих осећали као и без штампарија, јер су и поред штампаних књига били без књига, пошто су се они клонили књига из тих штампарија бојећи се унијаћења. Отуда се и јавља код Срба жеља да добију своју штампарију. Штампарију је хтео да донесе из Русије и Максим Суваров (кад је долазио ради реорганизације тамошњих српских школа) да би могао да штампа нарочито потребне му букваре. Алп је за штампарију у српским земљама под аустриском влашћу требало и нарочпто одобрење од власти. Тако је није могао он донети, као што је ни Срби без допуштења нису смели основати. Срби за то непрестано раде да добију то одобрење. Карловачки Изборни Народни Сабор 1708 год. шаље молбу у којој тражи: „Типографији, школе и остала црквена надлежења между собом да бихом имали“. Народноцрквени сабор у Београду 1730 год. покушава да и он поднесе једну представку за оснивање штампарије, али не успе. Ускоро после тога стигао је одговор по једној сличној ранијој молби. У њему се не допушта штампарија, а Срби се упућују штампарији у угарском граду Трнову. Како је та штампарија била унијатска, Срби су били далеко од тога да се служе њоме. Они и даље, за време митрополита Вићентија Јовановића интензивније, за време Арсенија IV слабије, али стално, раде да добију допуст за оснивање српске штампарије. Када је за митрополита дошао Павле Ненадовић, он прегне свим силама, да добије допуст за подизање српске штампарије 1 Љ. Стојановић, Старе српске штампарије.