Delo

434 Д Е Л 0 у Фрушкој Горп. У њој је мислио да штампа ие само књнге за школу већ н лектиру, која би одржала н омогућила јаче ширење просвете у иароду. Свакојако, врло вешта мотивацпја: да „сваке године изилази миого поваца из земље у Турску а нарочито у Русију за набављање нужних црквепих и школскпх књига н што ће се тим начнном пајлакше ирекипутп јака веза са Руснјом“, учнппла је да му 1750 год. би саопштеио да м^же ноднћи штампарију. IIy тујеннакбила једиа погодба. На име: да шгампарија не сме бнтн ппкако у коме фрушкогорском мапастнру „но во једпом затвореном мјесту и убо у граду Осеку, тога ради... да она толико сигурније и нод протекцијом ауторизираног коменданта стојит“. Митрополит на ово учнни енергнчну преставку, и да би, да је може иодићи у своме седишту, у Карловцима. Чим доби пристанак за отварање штампарија, митронолит пареди свом егзарху Арсенију Радивојевићу, који се тада налазио у Бечу, да се распита и извести га: шта све треба за једну штампарију и колико то све стаје. У друштву са Христифором Жефаровићем, који је сам резао бакарне гшоче и помоћу њих штампао своје књиге, распита се овај о свему код чувеног бечког штампара Каливоде. Овај им је дао но неколико готских слова (цицера, гармонда, петита и др.) и напоменуо да би се тако могла да изради и ћирилица по мустри, коју би они послали. Још им је углавноме рекао да се могу пајбоља слова добити у Нирнбергу; да им у почетку треба три слагача а после ће им требати до 35; да ће Немци моћи да слажу српске књиге чим науче азбуку; хартију да могу добитп у Пожуну, и то само за прво време, а да доцније треба „да се нађе неко високо место где вода високо стоји те зими и лети тече“, па да митрополит ту саградп фабрињу хартије; да се црнило може добити у Барадину. Уз то је додао, да би се и сам нримио да целу 'Штампарију набави. Ппсмом од._24 јануара 1752 године егзарх је известио мптрополита о свему овом, додавши да је оп са Жефаровићем, који мисли да ће ово све стати 3000 форинти, одлучио да се преко једног бечког трговца, Грка, известе од неког искусног штампарског помоћнпка у Нирнбергу, колико би то све стало. Разуме се да је овај одговор Каливодин изгледао митрополиту више но одуговлачење после. Ако не тачно, оп је хтео да бар приближно зна шта све стаје штампарија и колико рад-