Delo

436 Д Е Л 0 Но колнко му је требало, он се обавестно. Алн како му ннје нпкако ншло у главу да могу срнске књнге штамиати Немци, впдпмо га да се обраћа ердељском управитељу, да му набави слагаче из Рпмника, где пх је бпло, који су зналн штампати ћирплпцом. Овај га је известпо да је нашао двојнцу: Глигора н Јордана, којн бп на мптроиолитов позив одмах сишлн до њега и погодилн се за штампање књнга. Наиослетку и носле добивене дозволе, после толико распитивања и спремања, знамо само да ова штампарнја није основана. Због чега? Шта је узрок, да се после толпко напора одобрење не искорнсти, пије за сад познато. Нагађа се да је узрок једна наредба царичина од 4 септембра 1752 године, којом се наређује да ова штампарнја мора штамиати и унијатима књиге по исту цену, а за разлику од српскпх, увијатске да имају нарочити знак.1 Без сумње ово је био можда једап од пајважнијих узрока. Оно чега су се највише Србн бојали сада им се натурило. Колики је био страх од уније најбоље нам сведочи што се ни један Јован Рајнћ није смео примити за цензора у доцнијој Курцбековој штампарији, бојећи се да му се не би „што противно цркви и догматом у печатњи књиге увукло“. Али исто тако јак је узрок сурово угушени покрет Срба, када су Мађари хтели да укину војну границу и после кога је наступнла сеоба 100.000 Срба у Јужну Русију (1752 и 1753 год.). Међутим штампарија је била потребна. Потребу њену јасно 1 У XV-tom тому 3-oj свесци „Извћстјн отдКлешл русскаго лз1ка и словесностп ИмператорскЛ Академш Наук'Б“ (год. 1910) објавио је Н. М. Петровски, под насловом Serbica, једно писмо (од 24 авг. 1754 год.) владаке црногорског Василија Петровића у коме тужи Колегијп Иностранпх Дела митрополпта Павла Ненадовића да је тајни унпјат. Он, вели се, допушта уппјаћење Срба, оснива штампарију да у њој штампа унпјатске књиге за народ, гони п куне своје владике, мрзп Русе и све оне ко.ји хвале Русију немилосрдно гони, уходи све којп из Русије долазе птд. итд.“. Ова је питала руског посланика у Бечу: да ли су наводи пстинитп. Он им је (11/22 фебр. 1755 год.) одговорио да већпна навода није тачка а о некима да се није још поуздано пзвестио. Ова оптужба, коју правдају лабавпм карактером владике Василија, мислимо да је потекла и услед мотивацпје мптрополита Ненадовића за дозволу о установљењу штампарије, а у којој се вели да би се отварањем штампарије прекинула веза са Руспјом. Овај није хтео или није разумео са чега се морало да укаже на то и, вероватно, у личној мржњи употребио то за оптужбу.