Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 437 је осећала и Аустрија. Она је хтела да пошто по то нрекине кријумчарење књига из Русије. Сем тога школске реформе, које је предузела Марија Терезија, нису се могле замислити без српске штампарије. И, видећи да Срби сами нису успели или нису хтели да подигну, штампарију, она сама основа је.__*8. децембра 1769 године изашла је одлука да се у Бечу под надзором Двор. Илир. Депутације оснује штампарија за штампање књига на: грчком, илирском, српском, румунском и јерменском језику и да се привилегија за ту штампарију изда за 20 година Јозефу Лоренцу Фон Курцбеку, са тим да се забрани сасвим унос књига из Русије44.1 Већа дела, која он не би могао израдити, могла су се и уносити, алп се ипак њему морала за то платити извесна сума. Прописи и школске књнге имале су се штампати код њега са благословом митрополитовим. Нак је и наредба постојала да учитељи само по књигама из његове штампарије могу децу учити. Међутим књиге штампане у Курцбековој штампарији биле су како врло рђаво штампане тако и на врло рђавој хартпји. Уз то су биле још и скупе. Због тога се кријумчарење из Русије наставља и даље и митрополит Видак 1778 кгодине жали се царици и тражи да се допусти увоз књига из Русије или „да се штампарија донесе у средину српскога народа, и тада би књиге биле боље штампане, тачпије и јевтиније“. На то им се 1778 годпне одговара продужењем привилегије Курцбеку још за 6 година. Жељу и потребу народа хтео је да оствари и Емануело Јанковић, члан Академије за природњачко прикупљање у Јени. При повратку са наука из Немачке Емануело сврати у Праг, где научи занат. Затнм куни штампарију у Лајицигу, свакако од Тајбела, где су штампане његове две књиге. Штампарију пренесе у Нови Сад одакле се 1790 год. месеца марта обрати Угарском Савету да му допусти оснивање српске штампарије. И ако је конгрегација Бачке Жупаније препоручила, и ако се новосадски магистрат за њега заузео и премда је успео да сам лично преда цару молбу, ипак је 20 новембра 1790 године добио решење Краљ. Угар. Савета, по коме му се не допушта отварање штампарије, јер се Курцбеку не може сметати да ужива законом стечену привилегију. Емануело Јмре 1792 год. а штампарија остаде у наслеђе његовој породици. 1 Ј. Скерлић. Срп. Књижевност у XVIII веку, стр. 125—126.