Delo

438 Д Е Л 0 Једно француска револуција, чији су таласи силно ударалп о бедеме аустријске монархије, те н, њој узпемпрнлн духове, а друго неуспех Јосифа II у рату са Турцима, учини, те одмах, после смртп Јоснфа (1789), пародп љепи добише извеспа права. Леополд II изда еднкат којнм се Србима дају нолитичка права и допушта да могу доћи на сабор 1790 г. На сабору, којп се држао у Темншвару, између осталог, Срби су захтевали да могу отворпти штампарију у средипи свога uaрода, а чијн би чнст приход ишао у касу црквено-школског фонда. Поред свих махпнација царског комесара, Краљ. Угарске Канцеларије, Двор. Рат. Савеза па и Илирске Дворске Канцеларпје, Леополд II, одлукама 23 априла 1791 год. донесеннм у Фиоренцији, реши питање у корист Срба. Али је питање стварно решено само тиме, што Курцбекову штампарију са целокупним материјалом и привилегијом купи за 25.000 форинти Стеван Новаковпћ, тадашњи придворни агент српски у Бечу; Али штампарија остаде у Бечу. Новаковић сад доби привилегију још за 15 година с тим да за прве четири године даје црквено-школском фонду по 100 форинти на годину а доцније по 400 форинти. Уз то му је било забрањено да што било штампа, што би критиковало стање земаљско, рад владе, или било повод каквој било тужби. С правом је овај догађај радосно поздрављеп. Књиге је рађене у Стефановића штампарији штампане су на много бољој хартији него код Курцбека. Тако исто је и техничка израда много лепша и савршенија. И справом је Доситеј рекао да се „наша национална типографија под управљенијем добро жељатељнога и преизрјаднога националиста наоди, који заиста нити трошка штеди, ни труда жали да је у цвјетајуће састојаније и савршенство доведе. 0 томе нас уверава свака књига, иак велика (на пр. Историја од Ј. Рајића) израђена у његовој типографији“. Али, како се тада Аустрија спремала за савезничке ратове противу Француске, то предузеће поред све добре воље и апела на родољубље није добро ишло. Поред тога постојала је опасност да због слабог здравља Новаковићевог штампарија не падне опет у руке туђину, и тако жеља да је види у својој средини потпуно пропадне, стога митрополит Стратимировић оснује акционарско друштво, да ступи у преговоре са Новаковићем и са ортаком његовим у Осеку закључи уговор о откупу штампарије. Новаковић је имао да је пренесе у