Delo

104 Д Е Л 0 Само тела. која се у безброј јединица јављају и нмају сп^цифичан сложеи карактер, а нмају порекло од нстоврсннх, заслужују са својнм органскнм ироцесима, којн нх стварају и одржавају, назпв телеолошкнх нојава. Ако посматрамо телеолошке појаве, које се збпвају при грађењу машппе, са стране човека, тада нам постаје јасно: како може какав појав у ирпродп бити телеолошкп пли сврховит а у псто време н чисто мехапнчпе нлп физнкалпо-хемнјске природе. Сви ироцесн на човечјнм машннама су оваке врсте, иа била ма каква справа; свакп је ироцес само зато сходан јер стојн у пекој извесној вези, ua извесном месту и у извеспом положају нрема целипи н према осталнм ироцесима. То је статнчпа телеологпја или телеологија констелације. Сад настаје пнтање, да лп свн природни појави припадају статичпом типу телеологнје нли не? II даље, да ли сви организми припадају овом статичном типу? Све оне врсте појава у природи, које су сходне, али не на основу какве машипе, т. ј. сходност није иоследица градње машине, зове Дриш динамично телеолошким и по њему организми припадају у ову- врсту, што he се то из разлагања његовог витализма најбоље видетп. Д-р Славко Шећеров +0+