Delo

НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШ1БОЈ БИОЛОГИЈИ 103 одговорити на драж (А). В мора бити пријемчив за А, као узрок. Тај однос треба да се назове каузалиом хармонијом. Он се нојављује код регенерације очног сочива у кичмењака; растење очног мехура изазове на спољашњој кожи стварање очног сочива; очни мехур и кожа односе се једно према другом каузалнохармонијски. Експериментална ембриологија ноказала је у множини случајева, да између делова неког организма у развију постоји нека зависност, али кад већ поједипи органи или делови постапу, развијају се даље без обзира на остале делове. Ру (Roux) је назвао тај иојам само диференцирањем. Многи комплицирани органи постају из сједињења више њих, који се свак за се самостално развијао, те у том случају мора владати хармоничан карактер између ембрионалних делова, помоћу којег се самостални делови спајају уједно. Тај је однос композициона хармопија; композиција ембрионалних делова је хармонична. Функцијонална хармонија је трећа врста хармоније. Делови и ако се развијају независно, ипак, кад се сиоје и створе јединство, они функционишу хармонично. Типичан су пример зато разни одељци црева и жљезда; различни одељци постају и развију се сасвим независно једно од другог, једни из ектодерма, други из ентодерма и ипак функционишу хармонично. Те три врсте хармоније обележавају само једну страну органске сврховитости; друга су страна нојави регулације. Под регулацијом треба разумети способности организма, да одржи његово пормално стање, норму с обзиром на облик и функције, на супрот абнормалнпм приликама, које на њега делују. Та је снособност код неких животиња у чудновато великом степену развијена; тако делићи каквог организма могу да даду цео организам, т. је сваки део створи нрвобитну норму, облик и функције. Ако се нешто у организму норемети, и организам то поремећење регулише, зове се регулација корелативном, а адаптивном, ако је регулација постала услед нромена спољашњег света. Сваки органски процес сходан је зато, но Дришу, што ако има специфичну констелацију и помаже да је одржи и ако се јавља у безброј много екземплара, а особеност тих екземнлара има свој разлог и основ у особености пређашњих истог типа; само из тог разлога је органски процес телеолошки. То се схватање (у философији оргапскога) приблпжава све више Канту.