Delo

108 Д Е Л 0 јасно, да овде н ннје вршен катастарски иремер, већ да је нрављена само тек једна окупациона скица н нншта више!! Најпосле, да се дотакнем сада још н онога, што је ири сваком катастарском премеру главно, а то је одре1)ење садржаја иовршине иоједнинх нарцела, па н површпне појединих нарцела па н новршнне целог нремереног иредела. Све што се пре рачуна ове површпне као главнога цнља нредузпма, — то је то, да се нзврше иретходнн радовп за одређење и мерење онпх дпмензија, које су нам потребне и дају новршину, но којој се цепп прпнос, одређује иорез птд. На страни 70-oj поменутога дела стоји онет о овоме нослу од речи до речи иреведено ово: „Увиђавно је врло лако, да се добри и тачии иодаци ловршинскн могу добити само тада, када су сви нретходни послови извршени са оном тачношћу,| која се по строгим техппчким правилима тражи“. „Ако је нак обим (конфигурација) једне (или више) парцела само приближно одређен, тј., ако је он одкорачавањем и оценом од ока (шацовањем) добивен, (а то је све при тако званом босанском Катастру, као што смо видели било) онда је сасвнм природно, да ће на таквој основи израчунатн садржај иовршина имати исте непоуздане особппе, као и подаци из којих је овај садржај добивен". Из свега до сада наведеног видп се јасно, да нити су подаци тачни, нити могу површине бити тачне, па је онда и сасвим разумљиво зашто, нису могли бити употребљени, при заснивању баштинске књиге, па најпосле и зашто Аустрија још није решила аграрно питање у Босни и Херцеговини. Овакав рђав елаборат, свршен је за 472 године, и на њ је утрошено: 6,974.160 круна, дакле је за толику суму у злату, добивена та босанска катастарска државна мизериа, са којом |се не зна шта да отпочне. Ето тако стоји са босанско херцеговачким ткзв. Катастром, који су вршили аустро-угарски официри у окупираним провинцијама. Ето, то је рад Министарства војног, па да не би и код нас тако Катастар прошао, ја устајем најодсудније против таквог рада, и то само у интересу наше државе, наводећи при крају овога и сувише јасног резултата и речи: quidquiđ delirant reges, plectuntur achivi, или кратко преведено: Господски греси, тежачко испаштање! Професор М. Ј. Андоновић.