Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА (НАСТАВАК) Штампарије у области данашње Србије. 1. Штампарије пре ослобођења. Прва штампарија, у области данашње Србије, била је штамиарија у Рујанском манастиру (рушевине овог манастира и данас постоје под планином Пониквама, на реци Биосци у селу Врутцима у округу ужичком). Штампарију су основали 1537 године несумњиво монаси, и то више њих, јер су слова од више врста и свакако да их није радио један. Слова су толико различита по величини и облику да, ко би видео одвојено две стране јеванђеља, које је ту штампао монах Теодосије, не би рекао да су обе из једне исте књиге. Слова су поред тога и груба. Стога је врло вероватан закључак Шафариков: да рујански монаси нису знали резати матрице и у њима лити слова, већ су слова резали и то не од метала него од дрвета. Несумњиво је да је онда јеванђеље, једина књига која је рађена у овој штампарији, један од најгори продуката наших старих штампарија. Налазимо затим, дајеу Београду 8^ Августа 1552 године завршено штампање једног јеванђеља, око кога се трудио јеромонах Мардарије. Ово је у исто време и прва штампарија у Београду. Њу је основао кнез „у Христу раб, Радиша Дмитровић не поштедев богатог имања“. Али му, пре него што је рад у њој и почео, „приде ужасни час смрти, те остави форме у дому својему". Штампарију пренесе у свој дом Тројан Гундулић „од великог града Дубровника“, гдеје јеванђеље и одштампано. Слова су ове штампарије крупнија а и