Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 1 1 1 у време највеће силе турске. Али то није ни најмање чудновато, кад се зна да у то време пада и обнова Пећке Пантријаршије. Њу добивамо потпомогнути тадањим великим везиром Мехмедом Соколовићем, братом патријарха Макарија. Несумњиво је пак, да је слобода вероисповести изазвала отварање цркава а потреба црквених књига изазвала подизање штампарија. Ми видимо да све три штампарије штампају најпотребнију књигу — јеванђеље. Рад аустријских агената изазвао је ратовање и сеобу, која је ишла преко данашње Србије. Са овом се епохом цео културни живот, у колико га је тада могло бити кад нас, преноси у земље иод аустријском влашћу. За све то време, а и у времену после сеобе, када настаде влада још већег турског безвлашћа и освете, код Срба на овој страни Дунава и Саве пема ни једног покушаја оспивања штампарије. Тек подпадањем београдског пашалука под аустријску власт (1717—1739), јавља се покушај, да се у Београду оснује српска штампарија. Године 1730 на народном-црквеном сабору у Београду покреће митрополит Мојсије Петровић и питање о штампарији. Представници свештеничког реда одговорили су му 29 маја на то: „Као што се ни једна вештина не може показати без потребног за њу оруђа, тако ни наука без штампарије не може бити, те због тога и трпимо велику оскудицу у науци и просвети. А ако Царско Величанство усхте доиустити нашем народу да се подигне једна штампарија, ми смо сви спремни потпомоћи то дело сваки по својој могућности“. Ова одлука би усвојена и представници свију осталих сталежа додашејој, да се потребна средства за штампарију прибаве истим путом, као и за остале пародне потребе. Истога дана патријарх Мојсије изнесе ту одлуку нред сабор, коме је присуствовао и царски комесар. Свакако утицајем царског комесара и да би се сачекао одговор Двор Ратн. Савета по ранијој молби о овој стварп, доноси сабор решење: „Да би истина ваљало штампарију завести, али да за сада о тој ствари не могу ништа решити".1 Аустријска влада, која је увек тежила да се иокаже као разносач културе, уводи пов живот у Србију. За њене владе ми видпмо где се у Београду оснива и у Бечу утврђује први еснаф. У исто доба чујемо где народ виче: „Окрени Боже“. 1 Срп. Књ. Гласник књ. 25. стр. 668.