Delo

112 Д Е Л 0 На п ако је штампарија једпа од пајвећих културннх тековпна^ н ако се и дапас ио ступњу ua коме је штамиарска вештнна и распрострањеност њена у једноме народу, може да оценн п ценн ua којој је виснпи његов целокунан развнтак н култура, ипак је Аустрнја, да би остала копзенвентпа себн н да ue би н свој план унпјаћења ометала, одговорила негатнвно: „Непотребно је н сувишно, вели се у акту који је ускоро стпгао као очекпванп одговор по ранпјој молби, отварати посебну ћириловску штампарнју у Београду, кад Beh једна такова иостојн у угарском граду Трнову, на се тамо могу штамиатп и све нужие књпге аа Србе пошто иређу обичну цензуру.1 Долаан поново турска власт (год. 1739). Због номагања Аустрпји у ратовању а нарочнто због сталнога псељавања, Турци се све суровнје понашаху према Србпма и 1766 год. чак укидају и Пећску Патријаршију. Затпм настаје буђење Срба (Кочина Крајина); Поновно освајање Београда од Аустријске војске, свиштовски мир (1791). Иосле тога поновна турска управа, коју убрзо узимају у своје руке јаничари — сиахије. Најзад настаје под Карађорђем борба за ослобођење. 2. Државна штампарија. а) Рад на оснивању. Културно стање народа у Србији почетком прошлога века познато нам је. Робујићи неколико векова под једном нижом расом као што је турска, народ у Србији није имао од кога да прими никакву вишу културу, јер је био остављен самоме себи. Уз то заплетен у честе ратове, као што су: Кочина Крајина, Устанак први и други, народ у Србији није ни могао обраћати већу иажњу на народно просвећивање и образовање. Колика је била потреба за образованијим људима и колико се радило на томе да се што пре створи један део образованих људи, који ће просвећивати и упућивати ондашњп непросвећени наш народ, види се по оснивању Доситејеве Велике Школе 1808 год. Тако рећи у сред најљућег ратовања, одмах после првих успеха у борби са Турцима, норед оснивања Велике Школе, која би давала Србији образоване људе, помишљало се и на отварање штампарије, која би штампала за школу потребне књиге. На отварању једне такве штам1 Срп. Књ. Гласник књ. 25 стр. 669.