Delo

122 Д Е Л 0 о којој ја једнако мислим. Ја сам, вративши се овђе пз Србије, ннсао н у Петербург Шншкову н у Лондон Баурннгу, да ме је Г-дар послао да купим типографију за Србију. Бауринг у једноме писму од 8 јунија зато поднже Г-дара до неба, говорећи: „Милош је човек по мојој вољп, ou мп сад све у главн стојн; да му Бог благословп намјеренија његоваа1 и т. д. (Даље је било па избрисано: Сад је вријеме, да Г-дар учини што гођ славно и заданасиза свагда;а кад се судбииа иарода нашега сасвпм ријешп п утврди, онда може бнтп, да he битп и другије, који he с њнм славу дијелити и говориће се, да он сам није бпо кадар ппшта учипити. „Ко има уши да чује, нека чује“), Ако Г-дар одобрн ово моје пренокорно иредставлепије, а ви гледајте, што нрнје да ми се пошље до двнје иљаде форинти сребра, да идем ове јесени у Липиску, да наручим одма слова, да се лнју: а остале новце послаћете кад слова буду готова (а ирије прољећа неће моћи бити гогова). Ако ли Г-дар, из мени непознати узрока, на ово представленије моје не нристане; а ви га молите мјесто мене, да ми пошаље благослов моме нреводу Н. 3. —

U „Ја сам увјерен да ћете ви ово писмо Г-дару прочитати; а ви уз њега кажите што налазите за право; само вас молим да ми одма одговорите, да знам, на чему сам**.1 Али су се у то време у Цариграду прилике по Србију доста погоршале и Милош је привремено одустао од набављања штампарије, а Вуку на његово писмо није ништа одговорио. Стога је Вук, мислећи да се писмо изгубило и да му се за тоне одговара, писао (14 окт.) Василију Поповићу и молио га да настане код Господара да му се одговори на писмо. Изложивши у том писму целокупно гледиште, Вук вели: „Камо среће да се може да и фабрику од хартије подигнемо! Колика би то слава била за Господара, што би он први у Турском царству подигао фабрику од артије! А ја мислим, да то ни трговина не би мала била, јер би наша артија ишла не само у 1 21 Баурингово писмо од 18 јуна 1827 г.: „II est deja dans raon Coeur et dans mon Esprit comme je vois, qu il va etablir une Impremerie a Belgrade. Qu’ elle soit benie! Qu’ elle repande de tous les cotes et les lumieres et les vertus(Вукова преписка, књ. V. стр. 473]. 2 Вукова преписка књ. II стр. 80—82.