Delo

IICTOPIIJA СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 121 Два месеца после свога доласка у Србију успе Вук Караџић, излажући своје гледиште о штампарији и њеној потреби, да кнез Милош пареди да му се из народне благајне изда „хиљаду форинти у цванцицима“, да оде у Беч и Лајпциг „и опђе да распита и уговори, иошто би се могли кунити калупи од наших слова и остале нотребе за типографију и шта би стало да се слова за једну повелику типографију онђе салију, и на какве би се уговоре људи могли наћи за све ове послове; а уз то да гледа или у Аустрији или у Сакеонији не би ли нашао каква човека, који би нам у Србији начинио фабрику од хартије и довео људе за њу".1 II Вук Караџић, па годину дана после давања новца Герману да набави штампарију 28 маја 1827 године нише из Беча Кепену: „Вђ Сербш ел, пробнлв толвко два мКслца потомђ К. М. 0. возвратилЂ менл оплтђ вђ Вћ>ну сђ препоручешемЂ, кушгњ типографш длл Сербш. По окончанш д^ћла сего н нам^ћраваго (вб началГ. 1828 года) опелтв отправињ ел вђ Сербш“.i 2 Из Беча је то исто јавио и Аделунгу3 и Шишкову.4 Вук је заиста радио да набави за Србију добру штампарију. Он норади тога пише Давидовићу: „Сад сам се опет наканио, да вам пишем и да чрез вас представим господару ново мјеније о типографији. Кад опстојатељства још задржавају да подигнемо тамо у један пут и цијелу типографију и словоливницу и фабрику од артије; како би било, да купимо за сад само од четири руке слова (Mitel, Cicero, Corpus и Petit свега око 25 ц.) и макар само једну пресу? С тим би смо могли штампати различне српске књиге, а то све (с осталим нужним ситницама) до Бијограда не би стало више од иљаде дуката аза артију можемо за сад са Штраусом или с каквим другим фабрикантом у Маџарској начинити контракт или онако куповати. Ја мислим, макар како стање српско унапредак било, да је такова типографија тамо потребна и нужна; а ако Бог да те се једанпут послови народни сврше и утврде, онда ћемо ласно наручити калупе од црквени слова и подигнути словоливницу и фабрику од артије. Колико би такова типографија била на ползу народну, толико би и још више, била на чест и на славу госнодареву, i Вукова преппска, књ. II стр. 730. а Ibid. књ. III стр. 565. 3 Ibid. књ. III стр. 448. 4 Ibid. књ. III стр. 514.