Delo

СМРТ IIBAHA ГРОЗНОГ 17 Захарин Бог нек му судн! Царица 0 чему то страшно шапћу по двору? Сам је с послаником енглескпм дуго Говорио нешто... Ја већ знам шта је, Одгоненух и то: неком туђипком Хоће да се жени, па се сад спрема Да одрине мене са Димитријем. Захарин Буди, дете моје, на све приправна! Царица Није мене срце тиштало залуд! Захарин Царице, још данас он ће ти доћи Да говори с тобом. Ал’ се не одај, Да ти ја о томе шта споменух. Ја ћу овде бити. Ти га покорно Саслушај до краја. Ма шта ти рек’о Не одвраћај ничим, као да си нбма! Звук један једини, уздах или покрет Наступи ли само — ту ти је пропаст! Нека бура прође! Још, може бити, Пред покорством твојим ст&жиће себе. Не дође ли до тог — на своју главу Примићу ударце и смело реци Б есаве стан да је. Царица 0, бојарине! Спаси ме! За себе ја страха немам Јер, ти знаш, о себи ја брига немам. Кад ме за се узе Василић Иван Не обрадовах се високој части; 0, да је се са мном — пре три године Развепчао био: Богу бих за то Још захвална била. Сад, бојарине. Дело, књ. 60.