Delo

3G4 Д Е Л 0 дапеллЂ, С. ПетерсбургЂ, 1907 г.). У самој ствари за крах пије ннко други бно кривац већ сам творац аустро-руског споразума, канцелар А. М. Горчаков. У половнпп повембра 1877 г. у нашем главпом стапу, којн је био у Норадпму, прпступило се састављању услова за мнр са Турцпма. 0 конвенпији од 8-ег јапуара 1877 годипе нисци нредлога о мнру нпсу пншта зналн, стога, ппје чудио, што су се онн у својпм предпоставкама од ње знатно удаљили. Нарочнто се рељефно та прогпвречност обележила код зпачајног питања: о Боснн и Херцеговппи н о грапицама Бугарске. У пнтању о Босни и Херцеговини конвенција је гласила врло одређено: „Руснја оставља на вољу цару аустрискоме да изабере време и начпн за окуиацију Босне и Херцеговине*'.1 У порадпмском предлогу та је тачка овако била написана: „Боспи и Херцеговини даје се автономпа управа са довољним гаранцијама, које he се одредити са учешћем њима суседне АустроУгарске“. Односно пптања о границама Бугарске, конвенција (члан 3) гласпла је „не допушта се образовање на Балканском Полуострву какве значајније словенске или друге државе“. Порадимски предлог пространост будуће Бугарске обележавао је овако: „У границама бугарске народности и никако не мањи од нростора, који је обележен на Дариградској Конференцији“. Онда је порадимскн предлог био послан у Букурешт, кнезу Горчакову, на расматрање и поправку. Иницијатор аустро-руског споразума био је кнез Горчаков. Према томе, ако је ма за кога, то је за њега конвенција од 3 јануара 1877 г. била обавезна. Када је добио порадимски иројекат, он је требало да га упореди са конвенцијом, и оно што је ушло у конвенцију да у њ упише, и у тако дотераној форми да га врати назад у главни стан. „Али је кнез Горчаков, велп г. Горјаинов, осећао да уступање словенских земаља аустроугарској монархији може изазвати опште негодавање у Русији.“2 Да је он унео у порадимске услове мира измене у духу конвенције. одмах би постало јасно: да је Босна и Херцеговина била цена, за коју је руска влада купила од Аустрије безбедност позадини руске армије. Признати себе за крива због такве погодбе, кнез Горчаков није има грађанске одлучности. Као не 1 Описате Рус.—Турц. воВнп 1877—78 г. г. књига II. Издаше военно пстор. комиссш главнаго штаба. 2 Босфорв и ДарданеллЂ, стр. 307.