Delo

II3A КУЛИСЛ ДИПЛОМАЦИЈЕ 365 примећујући разлику међу порадимским погодбама и конвенцијом, он је порадимски пројекат послао царевима аустриском и германском на увиђај. Као што се и могло очекивати, у Бечу је саопштење Горчакова учинило врло неповољан утисак. Руска је политика ударала вијугавим путем: од заједничког рада са Аустријом она се опет вратила на цариградску конференцију и европски концерат. Али позивати се на цариградску конференцију Русија већ по томе нија имала ирава, што је конвенција са Аустријом била закључена доцпије, те према томе била свему што се до ње говорило и условљавало као неки резултат. Променив улоге, сада је Аустрија прекоревала Русију за вероломство. Питања политичне етике вазда су више или мање спорна. Али, ставши једном на гледиште чисто практично и војничко, морамо признати да је време, које је за кидање са Аустријом изабрао кнез Горчаков, било врло незгодно. Наша војска, борећи се с непријатељем прелазила је преко Балкана; на мору је господарила турска флота, а к њој је могла у свако доба доједрити и с њом се сјединити енглеска ескадра. На олтару некаквог фантастичног јавног мишљења стари је канцелар лака"срца принео на жртву и безопасност везе активне војске и међународни положај Русије. Незадовољна са Русијом Аустрија је почела тражити да се приближи Енглеској. Постављен као пуномоћник за закључење мира са Турском, генерал Н. П. Игњатијев спремао се да се крене на пут к војсци. И не подозревајући да постоји конвенија од 3-га јануара 1877 године и о њеним двема главпим тачкама, остављање Босне и Херцеговине на дискреционо расположење аустрискоме цару и недопуштање да се на Балканском полуострву образује већа држава, — он се био сав удубио у разрађивање прелиминарног Сан-Стефанског уговора о миру, разуме се у духу начела цариградске конференције. Да му отвори очи и да га обавести, кнез Горчаков не само што није сматрао за потребно, већ на против, он га је баш постицао на тај правац. На једној седници, гледајући на рад геперала Игњатијева, марљив, испуњен турским и бугарским именима, он је узвикнуо: „Mais c’est un travail de benćdiction\u Доцније, када je С.*Стефански уговор био објављен и изазвао протесте великих сила, њему није сметало тврдити: С. - Стефански је уговор личан посао Генерала Игња-