Delo

X И М Н А 0, пиј из чаше, док је чаша пуна II живот хучни помамно те зове, Док чело краси још младости круна И душа сања дуге златне снове! Обвиј ме страсно својом младом руком И упиј усне пожудно у моје! Хоћу, кад једном све заћути муком, Да слушам како бије срце твоје. Не нитај како ко о томе суди II да л’ ће рећи да је добро тако. Шта те се тиче та гомила људи, У чијим грудма срце бије млако. Умреће дани, погрепшће их Време И крв из рана натопиће путе. Тада ће наше усне да занеме II душе хладном збиљом да заћуте. Јер све је јадно. II судба је јадна. И ништа није вечито и трајно. На душу падне влажна магла хладна И око сузом замутп се сјајно. II тада видиш мртве своје снове, Расклопљен ковчег и воштане свеће, II знаш да никад златне дане ове Свирепо Време повратити неће.... 0 пиј из чаше, док је чаша пуна!... Драгослав Илић