Delo

Ч И Ч А - М II Ј А 393 јекну старац. — Иди сад, крчаг ми је ту да гасим ватру, усне ми већ све испуцале; не, дај ми ирво Јоцину слику, ту из сандука. Добро! Само приклоии врата, на ујутру рано, али без свеће не долази. Порани, сине, ти ћеш ми бити први честитар наместо... наместо, — ту се старац загрцну од плача и сузе, притајиване толико времена, линуше и помешаше се са слузи из носа. Јова измаче да се не би ражалио, јер човек је ирвенствено себичан. Ујутру кад је Јова одшкринуо врата од дућана, и пустио сјајан сноп зракова у чича-Мијину избу, уђе држећи свећу у руци, и рече још са прага. — 'Бројтро, ча-Мијо, и срећна ти слава. Дуго да је славиш! — Суза му заблиста у оку кад иомисли да је слагао оца, и да је Јоца умро. С тим речима приђе кревету и ухвати чича-Мијину руку да је пољуби, али она беше хладна. Јова задрхта и брзо припали воштаницу сиремљену за славу. Лелујави нламен обасја полумрачну кочину чича-Мијину, и Јова виде јасно чичаМијино жуто лице са осмејком на сувим уснама. Очи отворене и управљене у таваницу гледају некако тупо, изгубљено, Боже ме прости, као оно Мургине ономадне. Гле, па ето како и човек умире, исто као животиња. Лице му изнурено, али као задовољно. Сигурно јадник сањао о оздрављењу свога јединца, о његовој женидби, о снази, о себи какав ће изгледати као деда с унуком на колену пред кућом на пању, с повраћеном снагом, док из дућана допиру ударци чекића, а шегрт дува у мехове да све пири. Да срећна времена! А можда је сањао о иобеди над непријатељима, о борбама, о смрти на бојном пољу а не „на кревету"... Или можда није ни о чему мислио?.,. Јова угледа у чича-Мијиној руци грчевито стегнуту Јоцину фотографију, на којој се још виделе мрље од пољубаца. Он му скрсти руке на унала прса, ућушка у празну руку воштаницу, на му склопи већ укрућене очне капке. У тај мах громко грунуше звона на јутрење и објавише широм српског света дан Св. Димитрија, славу чича-Мијину, и та звона кртог, звонког гласа као да у исто доба оглашаваху његову смрт, а — ко