Delo

ЈУТРА И ВЕЧЕРА НАД ЈЕДНИМ МРАВИЊАКОМ 6. Проповед о про.лазмости цвећа Наша страна глоба опет је пред очима сунца. Устајте брже,. мали мрави, и погледајте, како облици и боје, бивши изгубљени у тами ноћној, поново васкрсавају при само једном погледу сунчевом. Устајте и пребројте се. Гле, кад смо ми спавали, земља је била будна и на послу! Пребројте колико је јучерашњих грађана ваших земља узела и колико вам их је нових послала за ову ноћ. Пребројте, ако можете, колико је нових облика и боја извела јутрос земља сунцу на смотру, и колико је успела за ову једну ноћ да скрије од оних, које је јуче изводила. Гле, колико се данас новорођенчади показују нашем погледу с узвиком: ево и нас овде! Једно јагње, које се јуче није могло видети, стоји данас иред пама и сушећи се и растећи према сунцу блеји: ево и мене овде! Једна ружа, која је до ноћас спавала под зеленим покривачем, гле, сад се буди и стидљиво смеје на очи сунца ево и мене! Једна длака у мојој коси скинула је ноћас за време мога сна црнину са себе и обучена у бело поздравља ме јутрос и подругљиво понавља: ево и мене најзад! Један нов свет је дошао данас, мали мрави, који нас, јучерашње, потискује и с чуђењем нам довикује: зар сте ви још овде? Збиља, мрави, зар смо ми још овде? Мени се чини, ми смо овде, а не ми смо ј о ш овде. Гле, и ми смо данас новорођени, као и ови око нас, који нас потискују. Зато и ми да-