Delo

Л Е Л 0 3«G нас клнчемо не: ево нас још овде, него: ево и нас овде! Гле, п на нама је земл>а сву ноћ делала, н за ову једну noh изменпла нам п облик и боју. Мпслпте ли вн, да земља иједпога дана сме нзвестп сунцу на смотру старо облике н старе боје? Мислите лп вн, да мн можемо назватп себе јучераиивим, седећи за столом домаћина, коме је име Данас? Кад бих ја тако помнслно, моја бела длака, које јуче иије бпло, похитала бп с нодругљивим демантом. Ах, кратковиди, као н сам што сам, кратковпди мравп! Та то ј а видим сву измену на мени од јуче само у једној белој длаци; сунце пак и земља виде више, много впше. Не мнслнте, да је земља сву ноћ млела око мене и у менп, сву uoh месила и премешавала око мене и у мени, сву ноћ витлала вихорима материје око мене и у мени, и да је успела само једну длаку на мојој глави да нзменп. Све је уснела да измени, другови моји у кратковидости, све, као и па иробуђеној р.ужи и новорођеноме јагњету. Ми видимо само, кад земља роди, но не н кад рађа; њену новорођенчад ми видимо тек онда, кад се она примакну смрти. Ми видимо, кад земља самеље, но не и кад меље. Тајанствена је њена радионица, као што је тајанствена њена девојачка, топла, утроба.' Лакше, лакше, мали мрави, неко долази; гле, ми нисмо сами. Један отац и син стоје више тек откривене руже. То је Саладин и његов син, Саладин, прослављен са своје мудрости. Ослушнимо, другови речима мудрости, јер нам оне не могу шкодити. — - Прошлог лета овде је цвала једна друга ружа, којој смо се ја и ти, оче, тако радовали, вели син, као што се сад овој радујемо. Но за што су, оче, руже тако кратковечне? — За то, да би се ми могли радовати, одговара старац с осмехом. Мислиш ли ти, сине, да би нас могла радовати једна ружа, која би била стара као ја, или баш и као ти? — Но та пролазност, и ако с једне стране увећава нашу радост, мути је, с друге стране. Мени је тешко, кад помислим, да he ова ружа, која је ето тек сад рођена, кроз неколико недеља бити мртва. Гле, седамдесет генерација ружа прошло је само за твога века, оче! Још ми је теже кад помислим, да тај невини цвет, који нас тако радосно гледа, и не слути, како блиско њега стоји заманута коса смрти. Само неколико недеља, јадна ружо! Похитај, те диши и гледај! Само неколико недеља!