Delo

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 403 Ја му ua то ншпта не одговорих. Не одговорих му ништа из два разлога: једно, што ме гнев беше испунио до грла, а друго, што моја пажња би нривучена новом двојицом, који се појавише пред судом продаваца језика, лицемера. Једап рече: — Закоп самоодржања, једини је морални, закон изнад и испод кога нема никаквих моралних закона. Безобзирност у усрећењу себе, то је један детаљ тога закона. Такво је моје убеђење. После ових речи продавци језика, лицемери, падоше у прашпну и метанисаше. — Част и иоштовање твоме убеђењу, — узвикнуше они једногласно. Други приђе и иречећи се па првога, рече: — Алтруизам, милост, љубав, пожртвовање, — једине су речи које се могу допустити у књигама морала. Усрећавати себе, то није забрањено, но са свима могућим обзирима на срећу других живих створења. То је једино спасоносно и једино истинито убеђење. Продавци језика, лицемери, опет се савнше у полупараграф и метанисаше с узвиком: — Част и поштовање и твоме убеђењу. Тад опет рече први: — Пресудите ви сад, ко је од нас двојице у праву. — Да, то нам пресудите, пагласи н други. — Онај је у ираву, ко уме да поштује убеђење другога човека. Идите, и поштујте убеђење Један другога, и бићете обојица у праву. Такав суд би изречен од оних, који сами себе за судије људима беху поставили. И кад суд би изречеп, оба се нротивника удаљише, незадовољно мрмљајући. И опет статистика би увећана за два броја. И статистичар ноново смежураваше лице, спремајући се, да мене опет ослови. Но мој гнев га претече, — ја узвикнух: — 0 продавци језика, о лицемери, како је живот од ваше мудрости обљутавио! Како је тешка и тесна атмосфера постала од ваше дебеле мудрости за све духове који су навикли на етар и светлост! Видите ли ви, колико нежних душа бежп из живота, којим сте ви завладали? Зар не чујете учестале као нигда 26*