Delo

402 Д В Л 0 — Поштовање свачијег убеђења, — одговорише опн с лицемерним осмејком, у комв беше изражепа сва њнхова мачја философнја. — А на чему вп заснпвате ту шалу? — На ранпје већ примљеној тачкп оједнакости свпх. Свн су људи једнаки, убеђење чннн суштпну људи, дакле свима убеђењима припада једнако поштовање. То је, зар не, тако очнгледан снлогнзам без протпвречностп, као и ouaj стари: сви су људн смртпн, Кајус је човек, дакле, Кајус је смртан. У томе пролажаху мимо овај pig’s tribunal два човека, којн поиреко гледаху један на другог. Један од њих рече: — Моје је убеђење, да су сви људски закони једна идпотска мрежа, коју слободан човек треба да кида са светим одушевљењем. Чувши ово иродавцп језнка, лицемерп, иадоше на колена учинише метанију нред говорником п једногласно узвпкнуше: — Част н поштовање твоме убеђењу. Тад рече други: — ЈБудскн су закони вечити иротест људн нротив идиотизма и бесавесности. То је моје убеђење. Чувши ово продавци језика, лицемери, надоше опет на колена и, учинпвши метанпју иред говорником, узвикнуше: — Част и поштовање и твоме убеђењу. Тад опет рече први: — Пресудите ви сад ко је од нас двојице у нраву. — Да, то нам пресудите, нагласи и други. — Онај, ко уме да поштује убеђење другога човека, онај је само у праву. Идите и поштујте убеђење један другога, и бићете обојица у праву. Такав суд изрекоше продавци језика, лицемери. И кад суд би изречен два противника се удаљише, оба незадовољни и оба гледајући један на другог попреко као и при доласку. II један од продаваца језика заппсиваше нешто па хартију. Кад беше готов са записивањем, он се обрати мени, смежуравши лице, као што се шарена гусеница смежурава у трави, кад јој ирети опасност распознања, — с овпм речима обратп се он на мене: — Ово ја записујем убеђења свих људи, који поред нас пролазе. Ми водимо, на име, строгу статистику свих убеђења.