Delo

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 407 за царство покоја Божјег. Искупити пајпре мисао од општења са светом и ограничити је једино на општење са пебићем, са Богом, са самом собом, чистом и пасмешаном. Општење са светом значи задуживање свету, а дужника свет не пушта од себе. Ко више општи са људима, са животпњама, биљем и минералима, тога душа више мора да се сели у тела њнхова. Ко више ужива мешајући се са бићима око себе, једући их или радујући се илп жалостећи се њима ма на који начин, тога душа бива све више смешана и заплетена у круг тих бића, и мора се селити из једног у друго. Не мислити о бићима око себе и не желети их; уздићп мисао изнад бића до небпћа, до спокојног, божанског небпћа, у томе је нскупљење. Да ли у томе? У томе, у томе, да у томе. И рекавши то млади краљевић последњи нут махпу руком но челу и скиде таму, која је дотле на њему нребивала. Скинувши таму с чела он скиде и своје краљевско одело са себе и иоложи га у мој хлад и удаљи се лаганим кораком, с прекрштеним рукама на прсима. Те ноћи дође к мени млада краљица у сјајној пратњи. Обливши сузама доламу и чалму свога мужа, она ме поче миловати и питати. Кажи ми, добра палмо, где је млади краљевић, муж мој? Гле, он је скоро био нод тобом у овом оделу. — Лепа краљицо, рекох јој ја, муж твој не жели бити више ни муж, ни отац, ни краљ ни грађанин. Он је се одрекао свега: свију жеља и свију богова; само једно жели он још. — А то је? — Да буде он Бог. Кад то чуше млада краљица и њена свита, сви се толико разгневише на мене, да ме почеше бичевима шибати и мачевима насецати. Педесет година од тада је прошло. Ране су моје зарасле, но успомена моја на младог краљевића није се нзгубила. Лотоси су око хмене ницали и почели ми досађивати својим хвалисавим анегдотама о мудроме краљевићу чија се слава проносила свуда по трави, свуда ио лишћу, по камењу и међу животињама. Једнога јутра заустави се пода мном једна груна просјака. У белобрадоме, меланхоличноме вођи њиховоме ја познадох негда младог краљевпћа. Ја га једина познадох; лотоси га нису познали. Тек што поседаше у мој хлад, приђе једна група младих људи и клече пред старца.