Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 413 који су у ма ком виду ангажовани у шљиварској индустрији и грговини, на име, да се квалитет сувих шљпва знатно ионравио. Ова поправка ншла је у два правца: а) побољшање квалитета при самој производњи, односно ири сушењу. У овом правцу дејствовали су срески и окружни економи заједно са пољопривредним одељењем Министарства Нар. Привреде; и b) побољшање квалитета оног дела нроизводње, који је одређен за извоз. У овом нравцу радиле су тржишне компсије, иостављене од трговинског одељења истог министарства, које су, нрема прописаним правилима, дозвољавале извоз само оним шљивама, које су биле доброг квалитета. У овом иогледу учињен је знатан напредак нарочито у иоследњој години, ношто су правила о трговипп са сувим шљивама измењена ирема захтевима немачких увозника, израженим на конференцији одржатој цре кратког времена овде у Београду. Исти моментп који су дејстовали на извоз сувих шљива, јављају се и код извоза пекмеза, отуд и имамо, да се овде извршена померања једначе тамо посматраним померањима^ Тако, на нр. количина извоза, која се сада извози, већа је од количине ранијег извоза; али се ово новећање има приписати не наступању царинског рата, већ нормалном развоју пропзводње. У деценијуму 1893/903 Србија је извозила просечно годишње но 7 5 мил. кгр., сада се извози годишње до 15 милиона кграма. Исто тако поправио се и квалитет извоза, благодарећи утицају среских и окружних економа и нравилима о трговини са пекмезом. И овде је нај-јаче померање код дестинације. Докјеу годинама уговорнога стања цео извоз био упућен на а.-угарску и немачку пијацу, од чега је 95% долазило на прву а само 5% на другу нијацу; сада се учешће ових двају замаља знатно изменило, и оне партицииирају с подједнаким деловпма у нашем извозу. Мора се пак поменути, да се норед ове две јављају и друге земље као потрошачи нашег пекмеза. Овде се пстиче нарочито Русија, која је у 1907 год. примила преко 2V2 милиона. У погледу на дестинацију ранијег пзвоза нотребно је учпнити једну малу корекцпју. Врло је вероватно, да је .један део од извоза, означеног у нашој статпстицп као увоз за А.-Угарску, у самој стварп транзит за А.-Угарску а увоз за Немачку или Русију, које су нрпмале ове артикле са босанском етикетом. Ови