Delo

I). — Повећање нзвоза, као што се мз горњих цифара види. почиње на чнтавв две године ii|)e царпнског рата што значи, да царннскн рат, сам по себн, није изазвао нн повећање нн умањење нзвоза. Ово је, у осталом са свим н разумљнво. Сува шљива долазн у ред оних артикала, који нису нн у колико везани за једну пијацу. Сува шљива је берзански артикал, продаје се дакле на свпма пијацама, док опет с друге страие може да нздржн, са релатпвно малнм трошком, н далека путовања. Са оваквпм особпнама наша је шљива, кад јој је отежан пристуи на а.-угарску иијацу, отпшла без велике муке на друге евроиске ннјаце. С друге стране опет сува шљива бнла је непогодна да у нашем трговипском бплансу комиензпра опај мањак, који се попојавио код нзвоза стоке. Извоз једног артнкла условљен је његовом продукцпјом у земљи, и како се ова ннје могла нагло и одмах иовећати — од сађења до ношења плода потребно је пеколико година — то се и повећање нроизводње, у колико је царпнски рат утицао на развитак ове привредне гране, има нојавити тек доцнпје. IT. Што се тиче дестпнације извоза, овде се даје посматрати оно нсто померање које и код извоза стоке и жита. До 1&0б год. закључно извоз сувих шљива био је упућен готово искључиво на а.-угарску и немачку пијацу, наравно у врло неједдаким процентима, док је извоз на остале пијаце: бугарску, турску, белгијску и т. д. био по све везнатан. А.-Угарска је примала, према појединим годинама, 70—90% целокунног извоза, Немачка 8—25%, а све остале државе 2—5%. У периоду после 1905 године остају А.-Угарска и Немачка такође најглавнији потрошачи наших сувих шљива, алисајако промењеним учешћем. А.-Угарска је од својих 70—90% иала на једва 10%, док се учешће Немачке јако повећало, тако да на њу долази сада више од половине целокупног извоза. Исто тако појачало се и учешће осталих држава Енглеске, Белгије и Ру сије, које, према појединим годинама, узимају до 30%. III. Било би по све погрешно, ако би се, упоређењем количине са вредношћу, хтео изводити закључак о померању код квалитета. Познат је на име факат, да цена шљивама зависи не само од квалитета, већ, и то у још јачо.ј мери, од годишње бербе, тако да цена једном и истом квалитету из године у годину јако варира. У место дакле да изводимо закључке пз вредности извоза, ми ћемо овде само констатовати појаву, познату свима