Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 415 малу раалику у впсини царпнских стоиа, и онда је сасвпм разумљпво, што та незнатна разлика није могла изменити дотадашњи иравац извоза. Према статистпчким подацпма Србија извози годишње нешто јаче од 20,000.000 кграма свежег воћа, у вредиости Г5 до 2,000.000 дин.1 Највећп део овога извоза пада на шљиве и јабуке, од прилике 3/4 целокуппог извоза; носле ових долазе крушке, и пајзад орасп са осталим воћем. Најјаче учешће у извозу узима увек А.-Угарска, на коју долази 80—90% нроцепта. Изузетак у овом погледу чини 1907 год., када је само 50% дошло на а.-угарску, а она друга половпна на немачку иијацу. После А-Угарске долази Немачка, на коју иада готово цео остатак; Бугарска, Турска и Румунија узимају само спорадпчно учешћа у пограничном промету. До нре 3—4 године у Србији су постојали само шљиварскн воћњаци, док је остало воће: крушке, јабуке и т. д., — било растурено било по шљиварима, било по баштама, виноградима њпвама, ливадама и т. д.. У последње време учињен је знатан напредак у овом иогледу. Тако на пр. ако човек прође чачански, руднички и ужички округ, он ће наићп на младе воћњаке с крушкама и јабукама, и то, што је веома важно, са иозне јесењпм п зимским воћем, дакле са воћем погодним за трговину. Овај папредак има се приписатп раду среских и окружних екопома, а по свој прилици и рђавој берби шљива за последње 2—3 године. Кад ови млади воћњаци буду стигли за бербу, п када се буде поклонила већа. пажња брању и иаковању, онда ће се извоз воћа јако повећати; и нема сумње да ће у најскорпјој будућности извоз свежег воћа престављати сасвим друкчију слику у нашој спољашњој трговини. Наступање царинског рата, као што смо виделн, имало је врло незпатан утицај на извоз артикала из ове групе, из разлога, што је разлика између ставова опште царинске и раније тарифе бнла незнатна. Исто тако остала је мала разлика између садашњих уговорних ставова и ставова опште царипске тарифе, што значи, да ће ново уговорно стање изазвати мало померање ') Количина као и вредпост извоза јако варирају из године у годину с обзиром на бербу с једне, и на цене на страним пијацама с друге стране.