Delo

411) Д Е Л 0 са своје стране н то само у погледу ua суве шљиве и пекмез, а не п за свеже воће. Е. Остали извозни артикли. У уговорном периоду којн је нретходио царинском рату, дакле све до П)05 год. закључно, СрГшја је нзвозила две групе, артикала. Прва груиа, у коју долази: жито, воће н стока и сточни производи, — обухвата артпкле, који су пшли готово искључиво на а. угарску пијацу. Ова је група далеко значајнија од друге групе, јер на њу долази 90—95% целокуиног извоза. Друга група обухвата артнкле, који су ишли у суседие балканске државе, Бугарску и Турску. Од важнијих артикла нз ове групе треба споменутп брашпо и кононљу односно њене нзрађевнне. Проценат који долази па ову групу, креће се од 3-7%. Са наступањем царинског рата појављује се у нашој спољашњој трговинн једна трећа група артикала, која из године у годину стално напредује. Међу артпклима ове групе највпдннје место заузимају руде и метали, а после њих долазе по реду: шумарски производи, варива, фосилп, остаци при преради индустрије пољопривредних грана, нића, и т. д.. Артикли из ове групе пду поглавито па пијаце Западне Европе, а руде и метали поглавито у Америку, Према оваквом саставу паше спољашње трговине јасно је, да је се дејство царинског рата морало најјаче осетити код артикала пз прве групе, дакле код онпх артикала, којима је приступ на дотадашњу пијацу био или нотпуно забрањеп или јако отежан. Што се тиче артикала из друге две групе, њихов извоз остао је потпуно недирнут наступањем царинског рата; о дејству царинског рата може се овде говорити само у толико, што је, благодарећи раније споменутом закону у међународној трговини, по коме се наступели дефицит код извоза једног артикла има да надокнади суфицптом код извоза других артпкала, — услед умањеног извоза групе „стока и сточни нроизводи", морао је доћи појачан извоз артикала из других група, у колико је наравно земаљска продукција то дозвољавала. С обзиром на ово незнатпо дејство царинског рага, мп се овде можемо задовољити и са краћим пзлагањем.