Delo

'60 Д Е Л 0 лаже. Савет да се спрема за рат дала је Србнји сама Русија. Ако је српска влада налазила за потребно да као инструктора позове руског заслужног генерала, онда је овакав избор петроградски круговима, могао бити само пријатан у сваком погледу. Сасвнм други нзглед добпва ствар, када се имају на уму све тадашње околностн, расположење рускога друштва и сама личност М. Г. Черњајева. Одлазак М. Г. Черњајева нз Петрограда, или боље рећи његово нестајање, нмало је дејство електричие струје. II пре Черњајева у Херцеговинп су учествовали рускн добровољци, али то су били очајни људн п већпном голобради момчнћн. Сада је изпшао на арену велнкн друштвени и војннчкп усталац. Са пронпцљивошћу, којом се одликују источњаци, српскн министрн одмах увидеше колики им адут даје у руке популарно име М. Г. Черњајева. Верујемо да је М. Г. Черњајев од њих једва могао сакрити важну ствар — да с њим стоји у преписцн В. В. Зиновјев, дворски маршал паследника рускога црестола. А. Н. Карцов држао се према М. Г. Черњајеву, када се овај појавио у Београду, доста индиферентно. Из Петрограда се није ништа ни јављало ни у оиште писало. Како је готово од свог изласка из школе А Н. Карцов био са службом у туђини, то је појамно, што је био врло мало познат са развићем унутрашњег руског живота. Не иомињући Србима да је потребно да се наоружају, за случај да до рата дође, он се само могао радовати, што српска војска добива искуснога вођа У М. Г. Черњајеву он је испрва видео војника специјалисту, а политички значај његов објаснио му се тек доцније. Осим тога, Карцов није познавао Србе по казивању, већ их је знао онакве какви су. Мисао му се чинила и сувише непаметна, да би Русија њих ради заратила. Опште одушевљење које је брзо после тога обухватило целу Русију, он није предвиђао. При крају маја 1876 г., А. Н. Карцов бп позван у Емс, где је тада цар Александар био на лечењу. Он је тамо стигао баш оног часа, када је из Цариграда дошао извештај о цариградском преврату и доласку на престо султана Мурата. Са царем су били: канцлер кнез Горчаков, старпји саветници: барон А. Г. Жомини, А. С. Енгелхарт, барон Фридерикс и други. У бујној природи Емса, господа су уживала живот сасвим слободно, нимало се не снебивајући што је монарх био у близини. Цар је био љутит на Черњајева, што је смео стати на