Delo

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 61 чело српске војске, без допуштења за то, и био је намислио да одузме Черњајеву сва војна одличја. „Постарајте се одвратити цара од тога корака“, говорио јо кнез Горчаков Андрији Николајевичу Карцову. „Ми, његова околина, изгубили смо сваки утицај. Nous sommes uses, complćtement uses“. A. H. Карцов je казао цару, да се Черњајеву не може одузети оно што је он заслужио и што чини његово достојанство, и да се строгим. поступцима према њему може само појачати његова популарност. „Добро, рече Господар, али ја ти забрањујем да примаш Черњајева". После тога, А. Н. Карцову је дато категорично упутство — да не допусти Србији да угази у рат. Праштајући се, кнез Горчаков је ослабио значење тог упутства, додајући: „При свем томе не смећите с ума ово: ако је цар иротив рата, његов син, наследник престола, вођ је покрета“. А. Н. Карцов оде из Бмса, страшно смућен подвојеношћу у влади, која тако осетно избија на површину. У Бечу га је са нестрпљењем очекивао Е. П. Новиков. — Можете ли јамчити, да рата неће бити? — питао је оњ Карцова. Овај муодговори: „У колико се човек може ослањати на своје предвиђање, ја могу рећи: мир неће бити поремећен“. „Пристајете ли ви да то поновите графу Андрашију?“ — „Пристајем“. И оба дипломата одоше државном канцелару Андрашију. У присуству Новикова, Карцов је аустријског министра најодтучније уверавао о мирољубивим намерама руске владе. Изгледало би, после тога, да је њему остајало још само, кад се врати у Београд, да изјави одлучно жељу рускога цара и да захте да се с места из Србије удаљи Черњајев. Али иснало је сасвим друкчије. Од привременог управљача министарством иностраних дела Н. К. Гирса стиже писмо са упуствима у духу Аничковског двора (ирестолонаследника). Човек до крајности обазрив, Никола Карлович је био homme d’avenir, на чије се политичко осећање могао човек ослонити: та и кнез Горчаков се колебао између цара и наследника престола. У резултату је следовао рат.1 За време док се Карцов бавио у Емсу, цар Александар II понашао се према њему сувише милостиво. Двапутјебио удостојен части да буде позван за царски сто. После обеда, један 1 КарцовЂ: СемЂ л ћтт> на блпжнемг Востоки. С. - Петерсбургв. 1906 г. стр. 49—50.