Delo

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦИЈЕ 63 <5езизлазним положајем није билоу његову карактеру. Онје знао: да је то што се догодило било без његове кривице, као нешто неизбежно, што је он предвиђао и нрорицао, као последица погрешнога иравца. Енглески иосланик лорд Елиот ирорекао је: Србија ће бити најзад прегажена, а са Миланом пашће и руски утицај. „Узео му се језик да Бог да!“ викнуо је генерал Игњатијев на то. Српско-Црногорска авантура јошје једипи преостали изглед да се Турска пригњечи уза зид, и да се присили на покорност“. У другом писму од 29. јула 1867 године Н. II. Игњатијев пише Карцову: ...„Рећи ћу вам, да сам свом душом и срцем у стану црногорском. Јунаци су Срби. Никако се нисам надао да ће се одмах тако дивно држати у сударима. Пораз Мехмед Алије и освојење Новога Пазара врло су значајни...“ Али брзо се испољи, да су извештаји о српским иобедима били новинарске лажи. Што човек жели, то тврдо верује. Онда Н. II. Игњатијев нродужује: „Ја сам био противан ратовању, јер оно нпје довољно ирипремљено. Грци се још не мичу, а Турци су, ето, могли за време од девет месеци да приберу сву своју војску противу кнежевине и да распламте фанатизам и одушевљење до крајности. Мудрост је захтевала очекнути још месец или два месеца и прихватити се неких претходнпх мера. Али, кад је већ ратовање отпочето, потребно је (ми смо солидарни морално у том погледу, па ма се какве дипломатске мере предузимале) да се Срби, Црногорци, Бугари могадну одржати противу турске војске, па да имају и успеха, макар кроз два, три месеца, т. ј. док се Европа уверн о иотреби једне конференције, те да се прекрати некорисно проливање крви. — Ми морамо желети из све душе своје да Срби имадну успеха, јер, иначе, они ће и нас увући у рат. У сваком случају, ако би Турци напредовали, ми бисмо се морали уплести, што би било врло мучна ствар у садашњим околностима.

Ако се Срби одрже два месеца у ноложају у коме се данас налазе — ствар је добивена и кнез Милан биће господар на дому своме“. II тако, генерал Н. II. Игњатијев нада се, да би уснех српског оружја, ма и привремен, нагонио Европу да се дипломатски уплете и на тај начин да отклони за Руспју потребу да