Delo

432 Д Е Л 0 страпп ирннц прнђе А. Н. Карцову и рече му: „Est se que les oreilles ne vous ont tintć des ćloges que l’Empereur faisait de vous pendant le diner?“ Дарнградскн преврат био je за H. П. Игњатијева, као и за сстале, изненађење, али да he се ствар неминовно завршитн катастрофом, — то је он одавно jacuo нредвпђао. Обичпо је пзмеђу њега н султана посредник бно нредставник кедифа Исмаилпаше, Аврам-ефендија, доциије Аврам-иаша. Преко Аврам-ефендпје Н. II. Игњатијев је опомпњао султана и саветовао му да две најопаснпје наше прогони. Са поуздањем у себе одговарао је Абдул Азис: „Генерал Игњатијев се узнемирује стога, што не зна обпчаје наше вере. Ја треба само да покажем своје бројанице, па he бунтовницима намах овладати такав страх, да he одмах доћи к себи и издаће вође завереничке". Од онога часа, кад је руска влада одобрнла да се непосредно сиоразумева са Турском н претпоставила томе сноразуму entente а deux са Аустријом, наш утицај у Цариграду иочео је опадати. Убијство Абдул-Азиса и уздизање на престо Мурата, нанесоше му последњи удар. Ево како у писму А. Н. Карцову од 17 јуна 1876 г. Н. П. Игњатијев описује иоложај: „Ви сте се интересовали нарочито да сазнате: да ли је уздрман паш утицај на Босфору или није? Тројни савез (као што сам предвидео) нретрпео је потпун фијаско. Због бечких измншљотина нама су биле везане и руке и ноге а енглеска флота се међутим појавила на Безији. Енглеска јавно помаже мусломанску револуцнју. Појаву њене флоте није с наше стране ништа контрабалансирало. Овде је потпуна анархија, у унутрашњости пирује фанатизам. Дигшоматске радње не може бити никакве, догод се не састави озбиљна влада и док султан не постане господар. Сада је он заточеник олигархијских паша. Енглези су покушали с уставом и сада виде да су се опрљили. Они су уобразили да господаре, у ствари онп све одобравају турским револуционарима и плнвају по мусломанској матицш предавајући хрпшћане у руке џелатима. Ја сам рекао пре неки дан Елиоту нред целим дипломатским телом: qu’ un steeple chase entre nous sous ce rapport est impossible et qui je lui abandonne volontairement le prix“. Пре тога саветник султанов и страшило турских министара, Н. П. Игњатијев, заједно са својих пет секретара, одмах сутра дан по преврату осети да је насео на спруду. Измирити се са