Delo

0 СРПСКОМ ИМЕНУ RO ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА — НАСТАВАК III. ГЛАВА Дубровник. Премда не би било потребито, да говорим у новој глави о Дубровнику послије онога, што сам рекао у II. глави, опет ћу казати неколико ријечи. Та шта бп могло постати од романскога градића, коме су од првога почетка са свијех страна били Срби сусједи? 1364. год. потписује се међу свједоцима Нико Бијелић, српски писар дубровачке опћине, овако: ,,ia Нико Бћликв дшлкђ срвпски“Т Послије 4 године пишући талијански каже он „а mi Nico đe Biele, scriuan scauonesco.1 2 1409. год. пишу дубровачки кнез и властела у Србију и кажу, да су неком Стјепану Ризничару, који је нослан из Србије у Дубровник, нешто „рекли н приповидћли прћдБ добрћмп лјодбми граггани лашини Срблк и много инћхЂ“.3 Овдје треба истаћи, да дубровачки кнез и властела дијеле дубровачке грађане у ЛаШине (романскога племена) и Србље. 1447. год. помиње се псриски“ писар дубровачке опћине: кнез и судије дубровачке „рекоше Никше Звгездшш дигаку срвискому, да упише све по реду“.4 5Професор М. Решетар доказао је, да су „српски“ пнсари дубровачке опћине били прави Дубровчани.6 1 К. Јпречак, Споменицп српски, стр. 33. (= Споменик cpu. кр. акад. књ. 11). — Slovinac IV (1881) стр. 351. 2 К. Јиречак, у истој књизи стр. 34. 3 М. Пуцпћ, Споменици срњбски, I (1858) стр. 99. 4 К. Јиречак, у истој књизи стр. 86. 5 Archiv fiir slav. Philol. XVI (1894) стр. (332), 336—7 птд.