Delo

94 Д Е Л 0 стоје као интегриранн делови једног органпзма. „Као што физика н хемија своде појаве на атоме и молокнле, тако п бнолошке науке треба да продру до једнннца п нз њнховнх комбипацнја да протумаче животнн свет“. Тај носледњп став од I)e Vries а карактерише најбоље ове назоре. Други је правац оличен у неовптализму j1 његови су главни предмети: сходност или сврховптост жнвотпих појава, постанак п динамика сврховптпх облнка, веза између исихичких н односпих телеспих појава, идентпфицпрање све сврховитостн на душевну сврховитост нлн свођење на неки нарочитп фактор, као што је ентелехија, домпнанте, внтална енергија, психичпа, пспхофизичпа илн неурафнзична енергија. Под неовитализмом треба дакле обухватигн све оне назоре који животне појаве своде на нарочнте факторе или констапте у ириродп, које се не налазе у анорганском свету н које ирема томе нрелазе преко границе анорганских закона и таких схватања која хоће да све биолошке н жнвотне појаве сведу на законе и факторе, који се налазе у анорганским појавама. Тај последњи правац значи механизам и механнчко схватање; он није тачно ирецизиран и неупотребљава се у истоме значењу. Б ичли каже да појам механизма стоји само у врло далекој вези са механиком, науком о кретању и равнотежи тела. За механистичко схватање је карактеристично што хоће да схвати и протумачи организме па основу закона који смо у анорганском свету искусили и што у иринципу тврди, да се све биолошке појаве могу свести на таку анорганску законитост. Чисто механично схватање пак није нн у анорганском свету могуће провести. Механистичко схватање не треба по Бичли-ју заменити материјалистичким, које хоће да душевне појаве протумачи као последице физичних док по механизму психичне нојаве могу се само помоћу психичних схватити, и ако стоје у вези с физичним, ипак су раздељене од њих. Дакле постоји однос координације а не каузалности. 1 0 Bitschli, Mechanismus und Vitalismus. Leipzig 1903 — G. Wolff, Mechanismus und Vitalismus. II. Auflage 1905. - E. v. Hartmann, Mechanismus und Vitalismus in der modernen Biologie, Archiv fiir syst. Philosophie hrgbn von W. Dilthey, B. Erdmann, P. Natorp, Ch. Signort, L. Hein und D. Zeller B. 9. 1903. — W. Bieganski, Neovitalismus in der modernen Biologie, — Annalen f. Natur pliilosophie hergn W. Ost\vald. B. 4. 1904. — Prof Мах Kasso\vitz, Vitalisraus und Teleologie, — Biol. Centralblatt XXV. 1805. — H. Driesch, Der Vitalismus als Geschichte und als Lehre. (Natur-und Kulturphil. Bibliothek B. III). Leipzig 1905.