Delo

НЕОВИТАЛИЗАМ У САДАШЊОЈ ВИОЛОГИЈИ 93 ренцпрања у протоплазми, који, каоиједро имају велику $>ункијоналну самосталпост и могу асимилирати, расти и дељељем се множити. Из таких је чињеница закључио Визнер, да протоплазма мора имати у себп још других, дељивих и организовапнх индивидуалности, и да се ћелица састоји управо из таких јединица. Али ипак у обиму организма мора се ноставити граница дељивости, и така телешца, која још могу да се деле, која дакле потом још живе, зове Визнер нравим елементарним органима живих створова или плазомама. Сличне су мисли и Дарвинове, Спенсерове, De Vries-ове Вајсманове и Ру-ове (Roux). Дарвин зове та последња телешца гемулама у својој хипотези о пангенези, Вајсман биофорама, De Vries пангенама, Сненсер физиолошким јединицама. Сви претпостављају за своја телешца растење и дељивост. Хертвиг зове така телешца биобластима и овако их карактерише. И ако су једро, хромозоме, центрозоме, трофонласти идивидуализирана телешца у ћелици, ипак се мисли да она још ?нису животне јединице последње врсте. Она су агрегати од више или мање многобројних биобласта. Биобласт је последње, најмање живо телешње у ћелици као и у организму; он се не може делити а да не изгуби, карактеристична својства, као што су асимилација, растење и дељење у кћери, биобласте. Биобласт је животна јединица која лежи испод границе микроскопски видљивога, али разликује се ипак строго од хемијских и физичких атома и молекила својим животним појавама (асимилацијом, растењем, п дељењем). Атоми су недељиви, молекили се даду разделити али само у делове, који немају особина целине. Извесни беланчевинастп молекил не може расти а да не промени своју природу; јер кад придођу нове групе атома, стварају се нова једињења и тиме престаје молекил бити што је био. Биобласти морају дакле бити састављени бар из молекуларних груиа. Величина биобласта мора бити веома малена, јер у таком маленом семену преносе се све особине или диспозиције очеве на потомке. Као што се животиња и биљка даду раставити у милијарде и милпјарде ћелица, тако је п сама ћелица саграђена из врло многих, елементарних животних јединица, које се не могу видети под микроскопом, а хемнјски се разликују једна од друге и састављају протоплазму са свима њезиним продуктима диференцирања и једро, хромозоме, линијске кончиће, нуклеоле и т. д. и које у органским везама