Delo

МЕЂУ НЕЧАСТИВИМА 17 и привјенчамо. Ја ћу вам са својом тевабијом сачињават’ сватове^- а ево господина муфтије, до вас својом главом вјенча и блсугосЈрзви... Ја погледах на ђевојку испод ока, и вас се стресох од наква миља и узбуђења: преда мном цура ка’ бијела вила. Она пуста фистуница, с два би је чеперка преко преко uaca прештинуо; грло јој бијело ка' боцун варенике, а врат оволпки (ту одмјери половину од чибука). Што јој бијело — бијело, што црно — црно, а што румено — руменије од шипчаног зрња. Два јој ока ка' у јаловице, прси ка' двије тикве водењаче а сапи и ноге ка’ у бедевије. Витка ка’ пепељуга а хитра ка’ заврћен радиш. Несвијест ми се заврће а земља узигра под мсјим ногама; и заборавих и на се и на господара и на господу и на софру и њене ђаконије па, валај, и на изгубљену телад, прн овој дикуници што се обре преда мном а под сагорљивмјем погледом њенијех ђаволастијех очију. И, на моју срећу ја л’ несрећу, познадох та’ час, е се и ја њој допадох. Прилећесмо обадвоје, те Господара ја у десну а она у лијеву руку. — Чини, милостпвени Господару, шта је теби драго. Што тп наредиш и бог је наредио... — Е, па добро!... зађе он весело: — На noca' се!... Скочи на ноге, и све поустаја. Муфтија, бискуп и владика приђоше и обукоше одежде; перјаници набраше грања и цвијећа, те нам сплетоше два вијенца и поставише један њој на главу а други мени. Господар ми се сам понуди за старог свата, Олинад-кан и Окрим-кан за ђевере, Окрим-хаган за првијенца, Ратеп-паша за војводу, сердар Татар-Јан за барјактара, везир Таман-ага за чауша, Мишобег и Дрљев-ефендија за јевђибуле, а сви остали за пустосвате. Софра нам послужи умЈесто часве трпезе, вино за осв.јештаиу водицу, а шећерли колачи и гурабије за кољиво и нафору. Вјенчај, бога ми, уколико би рекао: шта-би. II проведи и рахатлук и фиску и пјеванију и пушкетање ка’ икад. Те, што ћу ти вет причат’ п дуљијат’ и познато ти је: шта иза вјенчања долази. То Господару, ка’ њему и памети његовој, паде првоме на ум; те ти он наредбу, да се диже.мо. II он ти пред нама, а ми за њим, све редом и сватовски, Дело, књ. 61. 2