Delo

« X Р 0 Н И К А 455 грј' престоници. На исти се начпн држе годишњи састанци. Секције имају аа задатак да студирају питања и да износе го“^ДјТшњем збору на решавање, ако се обе секције утоме питању сложе. Искључено је апсолутно наметање мишљења другој секцији. Дефинитивно се могу решити само она питања код којпх се може наћи солуција која задовољава интересе оба народа. Оба су језика равноправна Цео се рад одбора састоји у предлагању готових решења појединих питања владама и јавном мишљењу оба народа. Из делокруга свога рада одбор искључује потнуно питања која би тангирала унутрашњу или спољну политику обеју земаља. Програм рада је обележен овим питањима: железничке, поштанске, телеграфске и телефонске тарифе; извршивање судских пресуда у једној и другој земљи без икаквих формалности; признање школских сведоџби; упрошћавање пограничног поступка са робом (царинска и железничка манипулација) и путницима (путне исправе, пасоши); изједначавање трговачког законодавства и услова за оснивање акционарских друштава; равноправност за фискална оптерећења, предузећа, која се воде у двема државама; изједначавање радничког законодавства; питања о индустријској и уметничкој својини; питања аграрне политике, где би одлуке биле од интереса и користи по оба народа. Као допуна свега овога дошла би трговинска политика. Програм обухвата готово сва питања од важности за привредни живот једне земље. Све што има утицаја да се саобраћај изизмеђу двеју земаља повећа, ушло је у програм овога комитета. Као што је речено овај је комитет основан по угледу на исти такав комитет основан год. 1907 између Белгије и Холандије. Међутим треба одмах поменути, да постоји једна огромна разлика између српско бугароких и белгијско-холандских прилика. Белгија је чисто индустријска земља, док у холандској привреди поред трговине доминпра пољопривреда. Природно је да су те две државе тежиле томе, да своје суседство искористе у размени својих производа. Укидање и упрошћавање саобраћајних формалности имало је да да већег полета тој размени у корист и једне и друге стране. На супрот томе између Србије и Бугарске не постоји готово никаква разлика у привредној структури: и једна и друга држава су у главном пољопривредне државе са првнм зачецима велике индустрије. Да ли су Бугари у начел.у претекли нас илисмо ми претекли Бугаре, пи-