Delo

О БИРОКРАТИЈИ ПОД УСТАВОБРАНИТЕЉИМА1 „Уаавобранитељи“, тосу преставници оне политичке странке, која је извојевала устав од 1838. године, оборила кнеза Милоша 1839. и најзад учинила, да кнез Михаило напусти Србију 1842. године. Име ово датира од 1842. године, од борбе тих људи (Вучића, Петронијевића, Симића и других) да се одржи устав. Цео рад ових уставобранитеља обухвата време од пуних 20 година и из расправе о томе Г. Јовановић је прочитао само једну и то врло карактеристичну и интересантну главу: о бирократизму ондашњем, за који се обично каже, да је био одлика уставобранитељског режима. Садржина је у главном ова : За време владавине кнеза Милоша није било чиновника у данашњем смислу речи. Чиновници су били органи и повереници кнеза Милоша, а не државни органи. Правни положај чиновника није био регулисан законом, чиновници су били у личној служби кнежевој. Однос њихов гтрема кнезу био је чисто приватне-правне природе. Кнез их је сматрао као своје слуге. Последица оваког положаја чиновничког била је та, да су чиновници, поред редовне државне службе, били упућивани на разноврсне, великим делом приватне послове Милошеве. Никакве нарочите поделе у погледу надлежности није било, као што није постојао ни утврђени хијерархијски ред међу чиновницима. Неко право на одређени чин и положај чиновници нису имали. Кнез Милош је могао у свако i На свечаној седници Академије Наука држаној 15. децембра 1911. год. академик Г. Слободан Јовановић прочитао је један одломак m свог академског рада „О уставобраннтељима“. Како је тема врло занимљива била, саопштавају се главне мисли in extenso, забележене од стране нашег нарочитог извештача. I . Јовановић је био врло љубазан, да претходно прегледа извештај, да се не бн поткрала каква нетачност, на чему му уредништво „Дела“ и овом приликом изјављује захвалност.